Mindfulness – tehnika koučinga, koja je u poslednje vreme vrlo popularna među svima koji drže do sebe, zapravo se odnosi na usmeravanje pažnje, na fokusiranje na sadašnji trenutak, na prisustvo. Zapad se setio moći sadašnjeg trenutka, koju Istok poznaje od davnina. Umesto priče o maji, iluziji i buđenju, u savremenom, potrošački orijentisanom svetu, govorimo o fokusu na sadašnjost. Šta to zapravo, znači?
U društvu koje vas podstiče da ostanete zauzeti, da budete aktivni i isprogramirani od jutra do sutra, nemate vremena za zaustavljanje, opuštanje, razmišljanje – savremeni svet ne priznaje i ne odobrava “prazan hod”, pa ako već 20 minuta nećete raditi ništa, onda vam je bolje da praktikujete neku disciplinu, a mindfulness je vrlo savremena i opšteprihvaćena disciplina.
Navikli ste na višak adrenalina, podstaknutog neprekidnom jurnjavom, stimulacijama koje vas bombarduju sa svih strana, u kome ne znate za svoj lični mir i gubite ukorenjenost u realnosti. Stalo se samo ide napred i gleda u budućnost, razrađuju se planovi, postavljaju ciljevi i prave koraci. U toj zauzetosti i obuzetosti postignućima, gubite iz vida širu sliku, gubite perspektivu. Zaboravljate da prošlost i budućnost ne postoje, a da je trenutak u kome se nalazite, jedina stvarnost koja postoji.
Kada to prvi put shvatite (osetite), možete iskusiti otpor i odbojnost. Možda mislite da vam je jasan taj koncept, postoji razilika između intelektualnog razumevanja i onoga što osećate gotovo telesno, kao saznanje koje vam ne ostavlja manevarski prostor, već jedino možete da zakoračite u nepoznato. Kada zaista praktikujete fokusiranje pažnje na sadašnji trenutak, kad vam to postane navika i način života, percepicja se menja, slika se širi i neke bitne stvari u vama i vašem životu postaju drugačije.
Prihvatate ono što jeste
Kad prestanete da razmišljate o budućnosti i da strahujete zbog neizvesnosti, u stanju ste da nepristrasno ocenite sadašnjost i da prihvatite stvari onakve kakve su. Ako se pitate kako vas to osnažuje i čemu služi, odgovor je da prihvatanje nije pasivno mirenje sa sudbinom. To je razumevanje svih činjenica, koje vam dozvoljava da se njima pozabavite i pronađete prostor za svoje sopstveno delovanje. Šta možete učiniti za sebe u datim okolnostima, pitanje je koje vas uvodi u akciju, a ne u pasivnost. Jer, stvari možete promeniti i na njih uticati, tek kada ih zaista prihvatate onakeve kakve su. Za tu promenu i uticaj ćete koristiti svoju intuiciju, osećaj da je sve u redu, da ne možete pogrešiti, jer se uklapate u širu sliku, a greške ne postoje – to su samo načini na koje učite.
