Tetoviranje je drevna tehnika ukrašavanja i obeležavanja, a u različitim kulturama i epohama, imala je različito značenje. U starom Rimu su se tetovažom označavali kriminalci i robovi, tahićani su tetovažom izražavali svoje životne poruke, obležavano je odrastanje pripadnika plemena, ali uglavnom, tetovaža je pokazivala nečiji status u zajednici u kojoj živi, odnosno, predstavljala je ukras i prestižno obeležje.
Najranije tehnike tetoviranja, bile su raznolike, ali sve su podrazumevale ubadanje kože i unošenje trajne boje. Danas se tetovaže rade spravama i mašinama, koje boju nanose na dermis, sloj kože ispod epidermisa, čije su ćelije stabilne i zadržavaju boju trajno, sa vrlo malom mogućnošću da tetovaža izbledi ili se “razlije”.
Ako ne želite da rizikujete i želite kvalitetnu tetovažu, tretirajte tetoviranje kao hiruršku intervenciju i idite kod profesionalca, koji ima vrhunsku opremu i uslove.
Majstor koji vas tetovira, treba da praktikuje sve mere bezbednosti i zaštite i dužan je da pribor sterilizuje pred vama, da vam objasni postupak sterilizacije i da obrije i dezinfikuje mesto koje će tetovirati.
Kada ubadanje počne, važno je da nije suviše plitko, jer tada će linija biti isprekidana, ali i da nije suviše duboko, jer će više boleti i krvariti. Najpre se “iscrtavaju” linije, zatim se prelazi na senčenje, pa na bojenje, a između svakog novog postupka, obavlja se čišćenje antiseptičkim rastvorom.
Na kraju, tetovaža se ponovo očisti, maže i pokriva sterilnom gazom. Trebalo bi da na tetoviranje dođete svesni i spremni, odnosno, da niste pod uticajem alkohola ili droge, da bi sve prošlo kako treba, odnosno, da stanje vašeg organizma ne bi loše uticalo na proces oporavka.
Dužina tetoviranja zavisi od toga koliko je tetovaža kompleksna, kao i od veštine majstora, a komplikovane slike se izrađuju u nekoliko navrata.
