Eh, ma voleo bi da imaš petlju da ih kažeš, ali finoća, vaspitanje, kurtoazija. Ponekad ti se zaglave kao kost u grlu i onda se pitaš za čije babe zdravlje se ti jedeš iznutra, trpiš da te smaraju, prelaziš preko nekih gluposti, ne reaguješ impulsivno i ne j…š kevu onome kome treba, nego kuvaš iznutra i posle se malo izdr…aš po onima koji ti baš ništa nisu skrivili. Ponekad bi baš voleo da si neki nadrndan tip bez dlake na jeziku, koji svima saspe sve u lice momentalno, pa i više od svega i koga zbog toga niko i ne izaziva – osim onih koji ne znaju sa kim imaju posla. Tebi se samo u krajnjem slučaju dešava da nekome prosto pljusneš u lice tačno ono što misliš, rečima koje tačno izražavaju tvoje mišljenje – bez diplomatije i ublažavanja. Ali ti mrziš to kako se tada osećaš, jer kad te neko potpuno „izvede iz takta“ znači da si duboko uznemiren i kad si spreman da se braniš bez suzdržavanja, znači da se baš osećaš ugroženo. Ali bilo bi tako oslobađajuće nemati ponekad nikakav filter i ne razmišljati o odgovornosti i posledicama i prosto – prosuti.
Dosadnom prijatelju – smaraš
Ma sigurno imaš nekog ortaka sa kojim se družiš s vremena na vreme, kad više ne možeš da ga izbegavaš, jer nije u redu, jer te on stalno zove i uopšte iz tvojih izgovora ne konta da ga zapravo izbegavaš. Šta će ti takav ortak? Pa, nije strašno, možeš da ga podneseš jednom u mesec dana. A što bi ga podnosio? Pa ne možeš ti nikoga da odbaciš, nije on loš, samo smaaaaaraaaa… Da, svako sa poremećajem zvanim velikodušnost ima takvog nekog smarača (a možda i više njih) među prijateljima i ne može ništa ni protiv sebe, ni protiv smarača. Ali vidi, zar ne bi bilo tako slatko oslobađajuće, tako istinito i tako pošteno reći mu, recimo:
„Slušaj, prijatelju, ti meni nisi najbolji ortak na svetu i ja sa tobom nemam neke teme i vreme koje provedem sa tobom ti poklanjam, a ja ne dobijam ništa zauzvrat, jer me to naše druženje ni na koji način ne oplemenjuje. Ali istina je oplemenjujuća i otrežnjujuća, pa moram da ti kažem – izbegavam da se viđam sa tobom, jer mi je obično dosadno i radije bih provodio vreme na nekom drugom mestu, sa nekim drugim ljudima i mrzim što se tako osećam. I mrzim što do sada nisam imao srca da ti to kažem, ali ako se ne ljutiš, zvaću te nekad, kad budem raspoložen za tvoje društvo. Nemoj ti da zoveš mene. Zvaću ja tebe. Ili te neću zvati, ako nisam raspoložen i ako imam pametnija posla. Ok?“
