Planovi za budućnost su dodatni izvor stresa
Savremeno shvatanje duševnog zdravlja i stabilnosti diktira nam boravak u sadašnjem trenutku, otpuštanje i oslobađanje prošlosti, kao i postavljanje ciljeva u budućnosti i strategije koja će nas dovesti do njihovog ispunjenja. Za anksiozne zaista postoji samo sadašnji trenutak, iz koga bi se rado izmestili u neki bezbedniji u prošlosti ili budućnosti, kad bi mogli da ga se sete ili da ga zamisle. Svakodnevno preživljavanje, počev od izazova buđenja i ustajanja iz kreveta, do odlaska na spavanje sa pomišlju da sutra opet treba sve da preguraju ispočetka – ta pomisao je najdalji plan za budućnost koji imaju, da nekako preguraju i sutrašnji dan.
Greške su oruđe samokažnjavanja
Anksiozne osobe nisu u stanju da sebi oproste greške, one ne ostaju u prošlosti (za njih je sve sada) nego su stalno prisutne i oni se stalno preispituju i kinje sebe. To im oduzima veliki deo energije, koje ostali koji se kaju zbog svojih grešaka obično koriste da pokušaju da isprave greške. I toga su svesni i zbog toga još više kinje sebe.
