I trebalo bi da prestaneš da pušiš
U 21. veku cigareta više nije kul i više nije simbol mladog buntovnika, kao što je bila u prošlom veku. Svi tinejdžeri u nekom trenutku puše i osećaju se strašno samostalno, rokerski, buntovno i – strašno su smešni. Mnogi odrasli i zreli ljudi ne mogu da se izbore sa navikom pušenja i troše po paklu i dve dnevno, a to je strašno – oni ne puše samo kad spavaju i stalno smrde na dim. Možda možeš da pronađeš meru, kao što neki ljudi uspevaju – da pušiš malo, u trenucima opuštanja, ritualno, iz čistog zadovoljstva. Uz kafu i posle obroka, što svodi potrošnju cigareta na pet, šest dnevno i predstavlja umereno konzumiranje nikotina, a ne nikotinsku zavisnost. A možda možeš i potpuno da se oslobodiš potrebe za cigaretom, a da te na to ne nateraju zdravstveni razlozi.
A trebalo bi i da prestaneš da se opijaš
Alkohol je veliko zlo, a i dalje je u ogromnoj meri prisutan u svakodnevnom životu – omladina mnogo pije, odrasli mnogo piju, matorci mnogo piju. I opet se radi o meri i količini. Stanje pijanstva urušava svačiji integritet, svest i zdrav razum i dostojanstvo i zaista je sramno. Trebalo bi da to prevaziđeš u potpunosti do tridesete i da piješ onako kako se pije – čaša vina ili piva uz ručak ili večeru i to ne svakog dana, a malo više od čaše kad izađeš u provod, ili na raznim slavljima. Ni tada ne bi sebi trebalo da dozvoliš sebi da se napiješ, zaplićeš jezikom i teturaš se, jer to je nedostojno, neprijatno za videti i sramno. Sva „sredstva za dobro raspoloženje“ koje ljudi vole da trpaju u sebe, ne bi li olabavili kočnice i pronašli onu slobodu koja im stalno izmiče, mogu da se konzumiraju i da se zloupotrebljavaju. Sa trideset treba da budeš znalac i konzument, a ne zavisnik bez mere i kontrole.
