Nezavisnost ostavlja utisak – nezavistan muškarac se odlikuje samopouzdanjem i zrači privlačnošću, ali mračna strana nezavisnosti, njena zlokobna senka, može biti vrlo toksična. Takav muškarac možda nije spreman da bilo kome dozvoli da mu priđe dovoljno blizu, da postane deo njegovog života toliko da mu bude potreban – njemu je potrebno da veruje da mu niko nije potreban i u stanju je da svaku bliskost odbije i odgurne od sebe. 

Ispod toksične nezavisnosti krije se krhkost ega, strah od ranjivosti i povređivanja, nedostatak poverenja i nesposobnost za prepuštanje. 

Toksična nezavisnost zaustavlja lični razvoj, sabotira poslovne napore i sprečava cvetanje svega onoga što uspeva u međuzavisnosti, u korelacijama, bliskim odnosima i intimnosti. Onaj kome niko nije potreban, nepoverljiv je i divalj, samotnjak i odmetnik – sam protiv svih, pa i protiv prirode. Jer, ekstremna nezavisnost je neprirodna, baš kao i njena suprotnost, zavisnost i nesposobnost da se bude sam i samostalan. 

Kako da znate koji su nivoi zavisnosti (odnosno, nezavisnosti) zdravi i kada ste postigli ono najvažnije – ravnotežu u svojoj samostalnosti i povezanosti sa drugima? 

Kada možete da dozvolite da vas drugi podržavaju, a da se ne osećate preterano ranjivo? Kada možete da se brinete o nekome sa mesta sopstvene celine, jednosti, a ne zato da biste se osećali celim i ujedinjenim? 

Da li ste disfunkcionalno nezavisni? 

Ne prihvatate pomoć, jer ste previše ponosni, uplašeni i zatvoreni. Ne dozvoljavate da vam neko daje. Bliskost i intimnost su vam nepoznate i zastrašujuće. Delujete cool, ali ste zapravo odsečeni od svojih osećanja. Osećate se usamljeno, plašite se posvećenosti, vaši pokušaji isceljenja su retki i oprezni. Više volite društvo svog psa, od društva drugih ljudi. 

Prihvatanje oslanjanja na druge i međuzavisnosti 

Kada shvatite da ste disfunkcionalno nezavisni, to znači da vam je potrebno da integrišete aspekte koje ste isključili, da uvidite vrednost i snagu međuzavisnosti. 

Proživljavanje starih rana 

Ključna pitanja koja treba sebi da postavite jesu, kada ste se odlučili da ne zavisite ni od koga? Ko vas je izneverio? Razmišljajte o detinjstvu i budite otvoreni za terapeutsku pomoć u ovim uvidima. Kada povratite aspekte sebe kojih ste se odrekli, vraćate i svoju energiju i kreativnost.  

Obratite pažnju na to kada osuđujete ljude za koje smatrate da su nezavisni i da im je neko potreban. Ako u vama izazivaju snažnu reakciju, to vrlo verovatno znači da se projektujete. Pokušajte da prihvatate i volite onaj deo sebe koji oseća potrebu za drugima, za bliskošću i pomoći. Recite sebi „danas ću primati“ i zapitajte se od koga biste mogli da tražite pomoć. Osvrnite se oko sebe i uočite koliko podrške zapravo imate, sve vreme. Neko je ljubazan prema vama, brine se o vašim potrebama (i to nije samo majka, ili brižna koleginica). Dozvolite da vam ljudi pomognu i kada vam to nije zaista potrebno, prosto da naviknete sebe na ugodnost asistencije. Recite sebi „možda sam sam sebi dovoljan, ali nisam zatvoren u sebe“. 

Comments