Sve je u glavi, kažu zagovornici povezanosti između osećanja i ubeđenja i našeg fizičkog i organskog stanja, odnosno, zdravlja ili bolesti. Ali ova laička izjava je potpuno istinita, jer mozak upravlja svime što se događa u telu i centar za osećanja, žlezda amigdala, nalazi se u mozgu. Radi se zapravo o dve povezane žlezde veličine i oblika badema, koje se nalaze sa obe strane našeg mozga, u blizini slepoočnica i prvenstveno služe kao alarm za strah. Bez amigdale, međutim, uopšte ne bismo mogli da prepoznamo bilo koju emociju, kažu stručnjaci, jer amigdala služi kao skladište emotivnog sećanja.
Strah, koji nam uzrokuje toliko problema u psihološkom smislu, predstavlja prepreku našem samopouzdanju, sputava svaku našu akciju i čini nas nesigurnim (glavni je krivac za emotivnu nedostupnost u romantičnim vezama) bez straha ne bismo preživeli.
Strah nas tera na preživljavanje
Primitivan, ali i dalje neophodan, strah nam omogućava da reagujemo u opasnim situacijama, a amigdala je zadužena za posao prepoznavanja straha i odlučivanja o reakciji. Pošto su u njoj uskladištena sećanja, pred impulsom straha ona automatski kreće u obradu inforamacija – upoređuje novo osećanje straha sa onim koje ima u iskustvu i odlučuje da li je potrebna reakcija, ili je u pitanju nešto bezazleno. Amigdala proizvodi emotivni odgovor, pre nego što naši misleći centri registruju šta se događa.
Senzor za pozitivnu i negativnu energiju
Žlezde amigdale služe i kao senzori za ono što prepoznajemo kao pozitivnu i negativnu energiju. Na pozitivnu energiju ne reaguju, pa nam na taj način omogućavaju da budemo obuzeti srećom i radošću i ostalim pozitivnim, odnosno, prijatnim osećanjima. Međutim, u susretu sa negativnom energijom, neprijatnošću i frustracijom, amigdala reaguje i uključuje naš unutrašnji alarm. Amigdala dakle, prihvata i obrađuje informacije koje dolaze putem čula, šalje ih inteligenciji na dešifrovanje o uz pomoć svesti donosi zaključak.
