Mnogim muškarcima je izvinjenje nedostupno, neshvatljivo i nemoguće, jer su ubeđeni da sigurno nisu uradili ništa toliko loše, a ako i jesu, sigurno ne treba zbog toga da se izvinjavaju, ako je to bilo dobro za njih. U redu je da tako razmišljaš kad nosiš krunu na glavi, pa si ubeđen da svi treba da misle samo na tvoje dobro, jer si glavni u svemiru, a svakako se niko neće usuditi da kaže kralju da je arogantni seronja, ali evo nekih novosti za tebe: Tvoja kruna je imaginarna, vazdušna (baš kao i ona gitara koju sviraš kad se baš do jaja provodiš) i ako ne želiš da ispadneš totalni kreten i da izgubiš nekog ko ti je važan, bolje bi ti bilo da svom egu nabiješ krpu u usta, da se hitro posavetuješ sa svojim srcem, a zatim odložiš nevidljivu krunu, klekneš na koleno i izviniš se najiskrenije. Devojci, roditeljima, prijatelju, kolegi – trebalo bi zapravo svakome da se izviniš, ali ako veći deo vremena balansiraš sa tom krunom na glavi, verovatno nemaš ni pojma koga si sve uvredio, a i baš te briga, ali bliski ljudi će ti reći da je tvoje ponašanje neprihvatljivo i da si ih povredio, ili će ti jasno staviti do znanja da su uvređeni, a moraćeš to da primetiš (iako vazdušna kruna neviđeno zamagljuje vidik) pošto ih stalno viđaš. I da znaš da svako od njih (ako si ga uvredio, izdao, slagao, prevario) misli “da vidim da li će ova panjčina imati toliko svesti da bar shvati šta je uradio i da se izvini kao čovek”.
Svaki čovek zna da je ljudski grešiti, ali arogantne panjčine smatraju da je to dovoljno i da je jedino bitno da pronađu ubedljivo opravdanje zašto su nešto uradili i onda osobi koju su povredili serviraju gomilu gluposti, tražeći razumevanje i potvrdu, umesto da traže oproštaj. Čovek koji zaslužuje tu prestižnu titulu među panjevima i kraljevima, odoli iskušenju da opravdava sebe i pomisli “jbg, kako bih se ja osećao na mestu te osobe, da je ona meni tako nešto uradila” i onda se mnogo stidi i stvarno mu je krivo, i zato stisne petlju i ode kod te osobe i kaže joj “bio sam kreten, užasno mi je krivo što sam to uradio, voleo bih da nisam i mogu da zamislim kako se osećaš, molim te, oprosti mi, ako možeš” i onda se povuče i čeka, ne pokušavajući da utiče na odluku osobe koju je povredio.
Jer ako se izvniš iskreno, potpuno svestan koliko si zabrljao i staviš pravdu u ruke osobe koju si povredio, najveće su šanse da ćeš dobiti oproštaj, pre ili kasnije.
