U grupi dece, ili si nasilnik (i oruđe lidera) ili si žrtva.
Vidite li vi nešto suštinski drugačije u bilo kojoj grupi odraslih?
Jedina drugačija situacija je kada je lider miroljubiva osoba, bez nasilničkih pretenzija, ona koja je na svom putu odrastanja u surovoj vršnjačkoj klimi, među odraslima koji nisu u stanju da reše dečije probleme, jer ne mogu da reše ni svoje, pronašla svoju snagu i integritet u zdravom razumu i humanim vrednosima – istini, poštovanju, razumevanju, ljubavi, podršci, savesti i odgovornosti. Poznajete li neke takve lidere? Osim Bude, Hrista i Gandija, mislim.
Ima ih. Ali oni se često udružuju, tako da vođstvo podele i oforme tim kvalitetnih ljudi na koje mogu da računaju i da se oslone. Oni nikada ne zanemaruju značaj individualnih vrednosti i u svom timu neće zadržati “nasilnika” koji narušava balans i podriva postavke i ciljeve lidera i njihovog tima, čim uvide da se radi o osobi koja ne ispunjava standarde kolegijalnosti. Da, moguće je sastaviti tim individualaca, sakupiti dovoljno dobrih ljudi na jednom mestu, iz one dve grupe miroljubivih, koji su potpuno lišeni agresivnosti, ili su miroljubivi dok ih ne ugrozite. Povezan zajedničkim ciljevima, energije kanalisane ambicijom, rokovima, postignućem, ovakav tim može da održava ravnotežu i da kolegijalno funkcioniše na najvišem nivou.
Može li se među surovom decom postići takav nivo kolegijalnosti? U mešovitoj grupi, koja ima lidera, sledbenike i autsajdere? U školi kakva jeste, u sistemu obrazovanja kakav je zadat, u okvirima pedagogije koja se praktikuje u procesu obrazovanja? Veujem da može. Potreban je neki miroljubivi vođa, da povede gerilu u pravcu samoodrživosti. Ah, u svakoj školi, u svakom odeljenju je potreban jedan takav. U svakom gradu. U svakoj zemlji. Vidite na šta ciljam? Gerila neće rešiti problem, samo će sanirati posledice i donekle obuzdavati surovost i nasilje među decom, spretnim metodama i zalaganjem pojedinaca.
Ovaj nivo borbe treba prvo da leveluje unutar sebe. Da umesto borbe protiv nasilja, postane borba za vrednosti miroljubivosti. A da zatim potpuno napusti koncept borbe i instalira se u sistem obrazovanja i vaspitanja u zajednici I da ga izmeni niznutra. Ne znam samo šta ćemo sa roditeljima. Među njima ima mnogo onih lidera, koji neće odustati od moći nasilja i ostalih metoda koje pripadaju nasilju. Kako da vaspitamo roditelje, da bi mogli bolje da vaspitaju decu? Kako da ponudimo toliko sadržaja, toliko izazova, toliko mogućnosti afirmacije i kanalisanja agresije u postignuće, da svi koriste konstruktivno svoju energiju? Ili je to ipak pojedinačni posao, san svakog miroljubivog individualca, koji je preživeo dečije surovosti i pronašao sebe u trajnim vrednostima.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.ibtimes.co.uk, www.bostonglobe.com
Aleksina Đorđević
