Kad veruješ da nešto možeš, već si na pola puta ka ostvarenju. Ponekad je samo potrebno da malo ubeđuješ sebe, da prevaziđeš otpor i da prebaciš fokus sa smišljanja izgovora na pronalaženje rešenja. Lako je odustati – pri ruci ti je obilje razloga zašto nešto ne možeš da uradiš i šta ti sve stoji na putu. Ali, dobro znaš da ćeš moći, ako se potrudiš, ako uložiš napor, pažnju, vreme, ako se „iscimaš“. Uglavnom nešto ne možemo zato što ne želimo da se „cimamo“. Samo pomisliš na to koliko bi morao da se trudiš i već se osećaš poraženo. A onda „u pomoć“ pristižu silni ubedljivi razlozi zbog kojih nešto ne možeš. Možda je lenjost (mentalna i fizička), možda je obrazac, možda je odbrambeni metod, ili sve zajedno. Nije važno. Važno je da preusmeriš fokus sa onoga što ne možeš na ono što možeš i da stekneš naviku da to radiš. A navika se stiče vežbanjem.
Dakle, moraćeš da se potrudiš, nema lakšeg načina. Da bi nešto uradio, moraš to da uradiš – ne postoji niko ko će to uraditi za tebe i umesto tebe. Ali, prvo moraš da promeniš priču u svojoj glavi.
Možda misliš da nikada nećeš naći bolji posao, ili ostvariti ljubavnu vezu, poboljšati svoje zdravlje, imati neku značajniju ulogu u svojoj zajednici i društvu. I to govoriš sebi već toliko dugo – da veruješ da je istina.
View this post on Instagram
A ako je istina da naše misli oblikuju našu stvarnost, onda moraš da promeniš svoju istinu – svoje misli. To, naravno, uopšte nije lako. Moraš biti spreman da se „iscimaš“. Da se suočiš sa svojim otporom i da nastaviš da pokušavaš i ulažeš napor, da bi prevazišao taj otpor i ustanovio nove obrasce mišljenja i delovanja.
Kada imaš dovoljno jak razlog da postigneš neki cilj, kad si motivisan i tačno znaš šta hoćeš, ništa te neće zaustaviti. Ali, ako je tvoja vizija bleda i osećaš zamor pri samoj pomisli da se nečega poduhvatiš, svaka prepreka će ti pružiti priliku da odustaneš i da kažeš sebi „pokušao sam, ali nije išlo“. To nije istina, ali jeste uverenje koje oblikuje tvoju stvarnost. Da li si zaista pokušao? Dao sve od sebe? Sakupio rešenost, volju, hrabrost, pregazio preko svojih strahova, otpora, sumnji, nesigurnosti i radio to svakog dana? Ili si se samo fokusirao na probleme, videći ih kao prepreke i smetnje, umesto kao putokaze i izazove, koji bude tvoj uspavani potencijal za postizanje ciljeva.
Podlegao si svom otporu, odnosno, išao linijom manjeg otpora. Ali, teško da se možeš dobro osećati sa tim. Odustajanje nije adekvatan odgovor bića i nešto u tebi je toga duboko svesno – i pronalazi načine da te podseti šta si izgubio time što nisi ni pokušao. Stalno te neprijatno „bocka“ i pojavljuje se kao žaljenje ili prebacivanje sebi. A ako to nastaviš da radiš, zatvaraš začarani krug samokažnjavanja i samosabotaže. Prebacujući sebi, imaš osećaj da nešto činiš, da „okajavaš“ grešku, dok je to samo još jedan način da fokus držiš na problemima i nemogućnostima, umesto da ga pomeriš i da tražiš rešenja i mogućnosti.
Da bi prihvatio izazove i prevazišao prepreke i ostvario svoje želje, moraš razviti volju da ideš dalje, uprkos svim razlozima zbog kojih bi odustao. Moraš da usmeriš svoju pažnju na ono što možeš i prevaziđeš inerciju svog uma, koji je odmah spreman da kaže NE i da te ukopa u mestu.
