Zašto je važno da sebi dozvoliš da budeš tužan?

Osećanja te čine slabim, ranjivim, izloženim. Ali ko su te zveri, koje će te se dočepati i dotući kad krvariš? Svi oni oko tebe, koji su još slabiji i progonjeniji, jer se neprekidno kriju iza ličnih maski, iza konvencija i šablona i neprekidno strahuju da će biti otkriveni. Pa neka te se dokopaju. Neka te mrze. Neka pokušaju još da te povrede – oni nemaju tu moć, jer su zaista slabi, jer su ih njihove implozije već toliko oštetile i ruinirale da uopšte ne vide kapije bašte svog bića, oni nemaju pristup najvrednijim i najvažnijim odlikama ljudskosti. To su ljudi dostojni sažaljenja, oni ti ništa ne mogu. A ti ćeš se uzdići iz svog mraka, opran svojim suzama, posvećen svojim ukorenjivanjem u bašti svog bića, cvetaćeš i davaćeš plodove, delićeš ih, poklanjati i nuditi gladnima istine, dobrote i ljubavi. Moći ćeš da budeš ono što jesi, među svim tim lošim imitatorima života, glumcima i maskiranim osvetnicima. Bićeš čist i ispunjen, kako god da se osećaš i gde god da se nalaziš, a oni koji teže buđenju i pronalaženju sebe samih, gledaće u tebi primer i tražiti pouku.

Ko prihvata tugu, postaje učitelj sreće.