Veoma je važno da znate šta osećate u svakom trenutku. Vi možda mislite da znate, jer bacite pogled na svoj uzburkani unutrašnji život, ugledate haos pomešanih osećanja i – zadržite ih u sebi. Radite nešto drugo, mislite nešto drugo, potiskujete. Neka sve to ostane u vama, jer ne vidite šta biste uopšte mogli sa tim da radite. Posežete za raznim razvaljivačima mozga, da ne biste mislili o sebi, ili zato što vam pomažu da dobro mislite o sebi, iako se osećate kao tempirana bomba. I niko vas ne upozorava da se to ne radi tako, niti ste imali prilike da vidite kako neko pored vas postupa drugačije. Niko vas nije učio emotivnoj stabilnosti, ali su vas učili da ste muško i da osećanja nisu deo muževnog karaktera.
Sada treba da naučite šta je istina o osećanjima. Ona ne predstavljaju slabost – samo ako su poznata, priznata i integrisana. Dokle god su potisnuta, nejasna i neprihvaćena, predstavljaju polugu koju svako i bilo šta može da pritisne, okidač koji ne možete da kontrolišete, rolerkoster koji će vas izvrteti u centrifugi besa i bespomoćnosti – uglavnom.
