Strastveni slede svoje najveće želje, a logični svoje prioritete
Najveća želja je možda neko ultimativno postignuće, do koga je potrebno napraviti mnogo koraka i osvojiti mnogo manjih postignuća, jer je to put kojim se stiže do krajnjeg cilja, odnosno, krajnji cilj sabira i obuhvata sva ta dostignuća. Strastveni ljudi maštaju o svom ulitmativnom snu, ali on ostaje nedostižan, zato što nikad ne isplaniraju put. Oni bi da se u jednom dahu popnu na najviši vrh, zanemarujući da je potrebno da prvo osvoje neke niže vrhove i da svoj put podele na etape. Logični takođe imaju svoje snove, ali oni znaju da se snovi ne ostvaruju preko noći, pa zato svoje težnje uobličavaju u prioritete, kojima se posvećuju i na kojima vredno rade.
Strastveni vole hormonski, a logični sa svrhom
Kad ljubav izjednačite sa strašću, neminovno je da se rukovodite onom lakonskom definicijom “neka traje dok traje, bićemo zajedno dok nam je lepo” a to znači da ćete raskinuti vezu, čim prestane hormonska vožnja, koja vam je dala gas u početku. Logičan um shvata da je ljubav više od igre i da ona ne služi da bi nas vozila, poput droge, nego da je smisao u povezivanju, u zajedništvu, u davanju i primanju, u istrajavanju i posvećenosti, naročito onda kad strast prođe i kad samo rutina ide sama od sebe, a za sve dobro i lepo morate da se potrudite.
Strast je subjektivna, a logika objektivna
Svi psihološki saveti o stanju ostrašćenosti, upozoravaju nas da pod nabojem ne treba da donosimo nikakve odluke, niti da se upuštamo u bilo kakve akcije. Strast sužava percepciju, shvata stvari lično, isključivo i ograničeno i zna samo za napad i odbranu. Objektivan um uzima u obzir sve elemente neke situacije, prikuplja informacije i bavi se analizom, pre nego što bilo šta zaključi ili stupi u akciju.
