Ono što drugi misle o vama ne bi trebalo da utiče na vaš doživljaj sebe, ali teško je izgraditi ovaj stav – na zdrav način. Od detinjstva se ugledamo na druge i vodimo računa o njihovom mišljenju, jer želimo da se uklopimo i budemo prihvaćeni. U toku sazrevanja bi trebalo da razvijemo samopoštovanje, sa čijim se povećanjem automatski smanjuje važnost onoga što drugi (društvo, zajednica, porodica) određuje kao standard i mišljenje drugih (o nama) gubi važnost.
Prihvatanje sebe pomaže da se povežemo sa svojim suštinskim bićem i da dobijemo povratnu informaciju o tome ko smo, kao pojedinci, ličnosti, bića, duše – sami od sebe. Ono što jesmo, veće je od onoga što drugi znaju o nama, ili od utiska koji ostavljamo na one koji nas ne poznaju.
Ali, ponekad smo ometeni u razvijanju samopoštovanja i samopouzdanja i ostajemo zabrinuti, ljuti i nesigurni, sumnjamo u sebe i nemamo druge smernice osim onih koje su nametnute i izražene kroz vrednosti i stavove okruženja. U mladosti, obično prolazimo kroz fazu buntovništa, kada se opiremo nametnutim vrednostima, tako što pribegavamo suprotnom od onoga što okruženje diktira – ali to je i dalje šablon. U toku odrastanja, proces se nastavlja i može dovesti do prihvatanja sebe i svojih autentičnih vrednosti, odnosno do optimalnog razvoja samopoštovanja i samopouzdanja.
View this post on Instagram
Naš život je gradilište, sa oznakom „radovi u toku“, i taj posao nikada u potpunosti ne završavamo; možda nikada ne dostignemo svoj pun potencijal. Trudimo se da naslikamo (i predstavimo) najbolju sliku o sebi, pravimo od sebe i svog života ono što umemo i možemo. Ali, okviri naše slike su već spremni i svi oko nas očekuju da se u njih uklopimo, podstičući nas da unesemo što živopisnije detalje, u skladu sa očekivanjima koja imaju od nas – da budemo dobri i poslušni, vredni i uspešni, pristojni, aktivni na svim poljima, tako da se mogu ponositi nama i hvaliti našim uspesima. To izgleda sasvim u redu i mi se trudimo da ispunimo očekivanja roditelja, zajednice, društva, koja nas vaspitava uz pomoć nagrade i kazne i rano nas nauči da osećamo krivicu, kad odstupamo od pravila i normi, odnosno, da budemo u sukobu sa svojim željama i osećanjima.
Možete postati sve ono što su drugi želeli da budete i biti sasvim zadovoljni, jer to odgovara vašoj prirodi i vašim vrednostima, a možete ispuniti tuđa očekivanja i biti nezadovoljni i nesrećni, jer je to u neskladu sa onim što vam leži u srcu i duši i ne ispunjava vas. Možete se i celog života opirati svim normama i standardima i biti „buntovnik bez razloga“, a možete izgraditi sopstveni sistem vrednosti i način života koji koegzistira sa drugima, možete živeti svoj život prema sopstvenim vrednostima, kao autentična osoba (a ne kao odmetnik).
