Prijateljstva su vitalan deo ukupne ljubavi, koju smo u stanju da ostvarimo u životu i jedan od najvažnijih životnih aspekata. Oni koji imaju prijatelje, nikada nisu usamljeni i imaju snažan osećaj pripadnosti – prijatelji zaista jesu naša druga, izabrana, i često, mnogo bolja porodica od one koju već imamo. Iako se podrazumeva da svako ima prijatelje, ima mnogo ljudi koji zaista nemaju nikoga, čije prijateljske veze ne traju dugo, koji nisu u stanju da održavaju bliske, trajne i stabilne odnose sa drugim ljudima. A ima i onih koji imaju stabilan krug bliskih prijatelja – i uvek imaju mesta da još nekog puste u svoj život. Nezavisni i samostalni ljudi stvaraju najbolja prijateljstva, upravo zbog tog kvaliteta nezavisnosti – njima ljudi nisu potrebni da bi ispunili svoj život, oni privlače ljude, zato što je njihov život ispunjen.
Oni vole da se druže i ne krše obećanja. Kada se dogovore za susret i druženje, to će se i dogoditi, jer nezavisni prave planove i pridržavaju ih se. Oni se neće družiti iz kurtoazije – ako žele da provedu vreme sa vama, napraviće vam mesta u svom rasporedu.
Poštuju tuđe vreme i prostor, kao što poštuju svoj. Poznaju potrebu za samoćom, za druženje sa sobom i sopstvenim mislima i sadržajima, pa zato uvažavaju ovu potrebu i kod svojih prijatelja.
Ne boje se da kažu šta misle, i saopštiće vam svoja zapažanja bez uvijanja, čak i ako ona nisu povoljna i prijatna – zapravo, naročito tada. Jer im je stalo da dobrobiti prijatelja i za vas žele najbolje, kao i za sebe.
Tu su za vas i ne pridikuju vam kada ste slomljeni. Samo dođu i drže vas, dok se ne pokupite. Ne govore vam da nema razloga da se tako osećate, ne teraju vas da se oraspoložite. Saučestvuju i razumeju vas. A kad vam bude bolje i kad prestanete da dramite, pozvaće vas na odgovornost za sopstvena osećanja.
Ne vređaju se i ne shvataju lično kada im prijatelj otkaže viđenje – stvari ponekad iskrsavaju i planovi se menjaju, to je normalno. Biće malo razočarani, ali brzo će se reorganizovati. Jer imaju ispunjen život i jer su nezavisni.