“Želim kućnog ljubimca!” (ne želiš tu obavezu) “Želim da kupim svoj stan!” (znaš da ti je lakše da živiš sa nekim kao podstanar makar dok ne “stasaš” u finansijskom smislu) “Ne želim više da budem singl!” (znaš da te ulazak u novu vezu izbezumljuje) “Volim te!” (znaš da više baš i ne misliš tako) “Radiću više i bolje u budućnosti!” (znaš da svaki put to kažeš i da se svaki put to ne desei)
Dakle, svakog dana izgovaraš milion i milion stvari koje ne misliš, ne misliš ozbiljno ili za koje znaš da se neće desiti, ali ipak to i dalje radiš. Zašto? Ko zna! Hirovi koji prolaze za nekoliko dana? Ili možda to stvarno želiš, ali si sa druge strane lenj ili nisi u mogućnosti da to ispuniš?
Da se razumemo, dobro je donositi odluke i praviti planove za budućnost. To radimo svakog dana, što svesno, što mahinalno. To nam je valjda u krvi. Ipak, da li je dobro donositi odluke za koje unapred znaš da se neće ispuniti?
Niko ne namerava da laže…
Važno je da budeš svestan toga da niko ne govori ove stvari sa namerom da laže. Svi imamo dobre namere kada govorimo neke svoje planove i želje! Ali ono što je zanimljivo jeste činjenica da je sve ovo idealno stanje, želja koju želimo “za nekad” jer znamo da trenutno ona nije ni praktična ni racionalna ni tako lako ispunjiva. Osim toga, ponekad zaista želiš nešto i ozbiljan si u tome, ali na kraju shvatiš da je ta želja ipak hir, da to ipak nije ono što te čini srećnim i sasvim je u redu predomisliti se. Koliko puta kažemo nešto pa se pokajemo jer govorimo bez razmišljanja! Ih! Teško je precizno znati šta nam je potrebno u svakom trenutku, zato nemoj da se opterećuješ oko svoji ideja i planova.
