Opada vam samopouzdanje. Pošto se greške ne tolerišu (svaka vam troši dragoceno vreme i donosi frustraciju i ljutnju), a ne mogu da se izbegnu, onda osećate da nise dorasli zadacima koje ste preuzeli na sebe, da niste dovoljno dobri. Koliko ste radili i naprezali se, do sada bi trebalo da ste na vrhu sveta, a vi niste dosegli ni vrh društvene lestvice u kojoj se krećete. Kao da se drugi manje trude, a bolje im ide – mora da su bolji od vas. Možda su svi bolji od vas, pa zato morate još više da se naprežete i trudite. Na jednoj lestvici se svakako približavate vrhu, a to je skala stresa, besa i izgaranja.
Zanemarujete brigu o sebi. Jedete s nogu, kad stignete, nemate određeno vreme i vrstu obroka. Padate u krevet, ne stižući ni da se umijete, a kamoli istuširate i osvežite se i opustite. Ničemu ne uspevate da se posvetite, jer je sve gubljenje vremena, za koje možete nešto da smislite, organizujete, pokrenete, završite. Svaki posao koji imate da uradite postaje važniji od svega drugog, pa i od svakog drugog – važniji od vas samih.
Odbijate da usporite. Osećate da ako stanete, više nećete moći da se pokrenete. Moraćete da priznate da ste umorni i da vam je dug odmor potreban više od svega, a za to vreme drugi će nastaviti da jure, grizu, kidaju i zauzeće vaše mesto. Ako stanete, rizikujete da sve izgubite. Ali, ako se ne zaustavite i ne usporite, rizikujete da izgubite zdravlje, mentalnu ravnotežu, a verovatno i život. Pretvorili ste se u posao i žrtvovali ste uspehu sve u životu. Zbog čega? Ukoliko stanete, moraćete da osetite poraz, da osetite nedostatak smisla i prazninu koju ispunjavate paklenim tempom koji sebi namećete.
Nema te terapije i lekova koji će vam pomoći, kad počnete da popuštate, jer izgarate. Ali odmor uma i tela može da učini čuda. Možete se susresti sa sobom i otkriti da uspeh nije sve u životu.
Naslovna fotografija: instagram.com/kevinelezaj
Brankica Milošević
