Posao odrađujete i otaljavate, samo vas zanima da ga završite, kvalitet vas uopšte ne interesuje, počinjete da mrzite kolege koje rade savesno (i počinju da vas posmatraju zabrinuto).
Gubite apetit, stalno ste žedni (i to nečega sa alkoholom), počinjete da se ponašate impulsivno i da se brecate na sve oko sebe. Okolina već počinje da zazire od vas, jer prepoznaje u vašem pogledu i gestovima očajanje ludaka koji je spreman na sve – prepoznaju Burn-out i ne žele da se “zaraze”.
Sagorevanje počinje da se manifestuje fizički – pojavljuju se alergije, stomačni problemi, nesanica, zaboravnost i rasejanost. Stalno uzdišete i osećate da ne možete više. A ne možete ni da se opustite, stalno nešto čačkate po kući, oko automobila – uglavnom ono što nije neophodno raditi, ili za šta bi i inače zvali majstora. Imate potrebu da budete korisni i produktivni, pa to iskazujete na taj način.
Počinjete da živite od danas do sutra – osećate kao da jedva držite glavu iznad vode, ali danas ste preplivali taj maraton (ispražnjeni ste i tupi) i to je dovoljno. Strah vas je i da pomislite kako ćete sutra. Ne uživate ni u čemu, jer nemate snage i uključenosti za bilo kakvo zadovoljstvo.
Kada vas zahvati sagorevanje, gubite volju da se borite protiv stresa, sumnjate u sebe, pomišljate da ste sve umislili i da je sve u redu, odbijate pomoć koju vaši bližnji nude – jer vas gledaju i vide da nešto nije u redu. I to je najveća zamka – usvajanje sagorevanja kao načina života. Tada ste u opasnosti da nanesete sebi ozbiljne štete, mentalne i fizičke prirode. Prihvatite pomoć koja vam se nudi, ili je sami potražite, nije normalno da se tako svakodnevno osećate.
Naslovna fotografija: instagram.com/gymclock
Brankica Milošević
