Okviri pozitivne psihologije klasifikuju humor kao oblik transcedencije. Možda deluje čudno, ali ima mnogo smisla, jer nam humor često pomaže da promenimo (podignemo) perspektivu i izborimo se sa teškim situacijama i izvorima stresa.
Najnovija istraživanja utvrdila su da humor pomaže timovima i radnim grupama u kriznim vremenima – duhoviti osvrti i opaske izazivaju smeh koji je emocionalno zarazan i stvara zajednički pozitivan efekat i inspiriše dalje duhovite opaske u celoj grupi. Tokom vremena, kolektivi i grupe mogu razviti klimu naklonjenu humoru, koja poboljšava međuljudske odnose, ublažava anksioznost izazvanu poslovnim pritiskom, povećava osećaj kontrole, kao i produktivnost i koherentnost grupe. U intenzivnom radnom okruženju za razmenu znanja, humor može biti važan za dinamiku promišljanja timskog rada, jer obezbeđuje članovima grupe emocionalni prostor da shvate svoje sledeće korake u složenim aktivnostima.
Različite vrste humora mogu se razviti kada se ljudi udruže i razvijaju kao radna grupa – setite se oblika humora u serijama i filmovima o specijalnim jedinicama vojske i policije. Kada su učesnici većinom muškarci, koji u opasnim akcijama rizikuju živote i jedni drugima čuvaju leđa, oni obično praktikuju vrlo sirov ponižavajući humor, koji zapravo doprinosi jačanju veza, poverenja i solidarnosti u grupi.
Razmatranje dinamike humora u sastancima američkog Federalnog komiteta za otvoreno tržište, koje se bavi zaštitom operacija američkog tržišta, kontrolom kamatnih stopa i monetarne politike, pokazalo je bitnu ulogu humora u velikim ekonomskim krizama. Različite vrste humora pratile su sastanke komiteta – uočeno je da je u kriznim situacijama opadala vrsta humora koji umanjuje objekte šale, a da je porasla afilijativna vrsta humora, koja deluje pokretački, uključujuće, bratski. Takođe je uočen i drastičan porast razigrane šale, kao i crnog humora.
Pročitajte i ovo: Šta sve osmeh može da znači
Analiza zapisnika sastanaka Komiteta u kriznim periodima otkrila je da su članovi koristili razigranu šalu upućenu jedni drugima kao način da ublaže stres, podrže kompromis i ojačaju međusobne veze. Ovo je uključivalo bezazlene razmene sa šaljivim uvredama i razigranim komplimentima, a ponekad i niz šala koje stvaraju opušteniju atmosferu i olakšavaju produktivne diskusije o složenim pitanjima. Kvalitativna analiza otkrila je važnu ulogu koju je predsedavajući Federalnog komiteta imao u ulivanju humora u sastanke, usmeravajući šale prema pojedinicima na način koji prevazilazi nazive poslova i nivoe hijerarhije. Istovremeno, humor ostalih članova, bio je ključan u održavanju afilijativne dinamike.
Istraživači ističu važnost humora kao fleksibilnog alata koji radne grupe mogu koristiti za jačanje kohezije u dobrim, a naročito u kriznim vremenima. Zato preporučuju da vođa grupa koristi pozitivan afilijativni humor, kao način negovanja pozitivne interakcije između članova grupe i stabilizacije grupne dinamike tokom promena članstva i u vremenima krize. Oni takođe predlažu da sledbenici u grupama ne bi trebalo da čekaju da vođa pokrene šalu koja može da podstakne pozitivna osećanja ili poverenje, već da preuzmu incijativu i uključe se u afilijativni humor.
Posebna vredost ovog istraživanja je što otkriva kontekstualnu i subjektivnu prirodu humora u određenoj grupi – nekome sa strane nijedna šala možda neće biti smešna. Istraživači napominju da se svet suočava sa mnogim složenim problemima koji zahtevaju saradnju između stručnjaka različitih domena i da je u takvim situacijama efikasna komunikacija u radnim grupama ključna. Humor je važno sredstvo u komunikacijskom alatu radne grupe, koje podržava zdrava iskustva saradnje koja povećeva sposobnost grupe da bude korisna društvu.
Pročitajte i ovo: Šest naučno zasnovanih razloga zašto je smeh najbolji lek
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
