Naš sagovornik je Aleksandar Hangimana, chairman & shareholder kompanije Noordenster BV, The Netherlands, koja se pretežno bavi kupovinom ili ulaganjem u postojeće biznise ili osnivanjem novih kompanija. Aleksandar je nastavio porodični biznis, a poseduje dugogodišnje iskustvo u konsaltingu, koje mu danas pomaže u različitim segmentima poslovanja, kao što su liderstvo, upravljanje, organizacija, analitika. Pre upuštanja u preduzetništvo, više od deset godina se bavio profesionalnim menadžmentom u firmi ManpowerGroup, gde je stekao i veliko korporativno iskustvo. Sa Aleksandrom smo, između ostalog, porazgovarali o menadžerskim znanjima i veštinama koje svakodnevno primenjuje, nagrađenom startapu Shtreber, u čemu leže sličnosti, a u čemu razlike investicionog tržišta u Srbiji i zapadnoj Evropi, kao i šta je to preduzetnicima potrebno za pronalazak, ali i zadržavanje kvalitetnih radnika…
Vlasnik si firme Noordenster, investicionog fonda iz Holandije. Čime se bavi firma Noordenster, za one koji nisu upoznati?
Noordenster BV je moja porodična business venture kompanija koja se pretežno bavi kupovinom ili ulaganjem u postojeće biznise ili pak osnivanjem novih kompanija. Godišnji turnover našeg portfolija je oko 100.000.000 evra. Većina portfolija je u zemljama u EU, dok u Srbiji imamo biznis kroz nekoliko firmi. Naše poslovanje bih označio kao boutique varijantu venture firme budući da dajemo dosta personalnog pristupa u investiranje, zatim fokus na određene tržišne niche. Ujedno se pridržavamo toga da portfolio držimo “zatvoren” za ulazak različitih suinvestitora.
Kaži nam nešto više o svojoj ulozi u Noordensteru i zašto si se odlučio da nastaviš porodični biznis?
Oduvek je postojala zamisao da započnem svoj biznis ili pak nastavim nešto od porodičnog biznisa. Moj karijerni put se ogleda najpre kroz ulogu profesionalnog menadžera u američkoj multinacionalnoj kompaniji koja spada u Fortune 500 kompanija, što je bila odlična škola za mene. Bez obzira na moj profesionalni i progresivni karijerni rast u okviru korporacije, želja je ipak prevladala da započnem vlastiti biznis. Moja funkcija kao vlasnika i chairmana se ogleda da radim na konsolidaciji portfolija firme, da kreiram mogućnosti za nove akvizicije i investicije u pravcima od interesa za firmu. I ono najbitnije, kreirati dobar menadžment tim za svaku firmu u našoj grupi.
Šta bi rekao da su najveći izazovi preduzetništva, a šta najveće prednosti? Postoji li određeni Noordenster projekat koji je možda bio zahtevan, ali na koji si posebno ponosan?
Čini mi se da je, kad je u pitanje preduzetništvo, najteži izazov sa kojim se suočavaju vlasnici, naročito manjih firmi gde struktura profesionalnog menadžmenta nije još formirana u celosti ili pak ne postoji, da u svom radu i delovanju imaju osećaj usamljenosti. Odnosno, da se prepušteni sami sebi, svojim procenama i odlukama za koje često nemaju mogućnosti da podele sa drugima, posavetuju se, uvide drugačiji ugao gledanja ili procenu. Takoreći, poteškoće i izazove moraju često rešavati na svoju ruku, a da nemaju jedan celovit pregled. Stoga je bitno za svaki biznis, makar bio mikrosegment, imati ključne ljude kao nosioce biznisa.
S druge strane, velika prednost preduzetništva je jedna velika sloboda i širina delovanja u poslu. Zatim, mogućnost inovativnosti u kreiranju vlastitih zamisli, prema mom mišljenju daje jednu ogromnu vrednost i prednost preduzetništva. Na kraju krajeva, sve velike korporacije su u svom početku bile proizvod jedne preduzetničke ideje i inspiracije. Mislim da me najviše ispunjavaju projekti u kojima uspemo da kreiramo sistem, procese i formiramo tim, a zatim nakon toga vidimo progres i pozitivan rezultat jednog zdravog sistema i firme koji može da funkcioniše bez daljih intervencija i internih menadžmenta.
Noordenster je investitor nagrađenog startapa “Shtreber”. Otkrij nam nešto više o ovoj platformi, zašto je tako značajna i zašto je važno ulagati u edukaciju?
Da, pored samih osnivača Shtrebera i investiticije porodice Đoković, to jest Jelene Đoković, Noordenster je takođe investitor u ovaj inovativni domaći startup koji se bavi obrazovanjem pretežno osnovača u Srbiji. Velika prednost Shtrebera, a samim tim i posebnost, ogleda se u tome što se đacima daje jedna interaktivna platforma za učenje zvaničnog školskog gradiva, ali na način da su lekcije i samom gradivo napravljeni i prilagođeni na jedan interesantan i intuitivan način. Time đaci koriste platformu Shtreber za pomoć kod učenje različitih lekcija i gradiva koje je zvanično, a opet prilagođeno da deca lakše i bolje savladaju i steknu znanje, a da to bude i donekle zabavno za đake.
Platforma, pored besplatnih digitalnih udžbenika, omogućava da deca iz bilo kojih delova Srbije imaju jednake mogućnosti za sticanje znanja, neophodno je samo da imaju pristup internetu. Verujem da EduTech segment, kao što je Shtreber platforma, predstavlja budući model modernog obrazovanja ili pak njegov integralni deo.
Pre upuštanja u preduzetništvo, više od 10 godina bavio si se profesionalnim menadžmentom u ManpowerGroupu. Čemu te je rad u korporaciji naučio?
ManpowerGroup kao multinacionalna HR konsalting firma stara 80 godina i koja pokriva sve kontinente, daje mogućnost jednog globalnog sagledavanja kako današnji poslovni sistemi i različite industrije funkcionišu, to je nesaglediva vrednost takvog posla. To mi je pomoglo da se profesionalno formiram i razumem kako funkcionišu moderne globalne kompanije i naučim mnoge korisne stvari i zadobijem ekspertizu. To stečeno znanje i iskustvo mi sad svakako olakšava. Takoreći, gledam da primenjujem sve korisne i dobre stvari jedne korporacije, a one negativne aspekte, jer ima i takvih, da izbegavam u okviru svojih vlastitih kompanija i biznisa.
Na koji način menadžerska znanja i veštine primenjuješ na svojoj sadašnjoj poziciji?
Dosadašnje, dvanaestogodišnje iskustvo u konsalting sektoru pomaže mi u različitim segmentima svog posla koji trenutno obavljam. U mojoj sadašnjoj poziciji često se suočavam sa potrebom primene različitih znanja ili veština iz liderstva, upravljanja, organizacije, analitike i market intelligencea. Takođe, moja pozicija pokriva poslovanje u različitim zemljama, kao i rad sa internacionalnim timovima i klijentima. Organizaciona komunikacija je važan aspekat poslovanja i upravljanja.
Koliko ti je, kao vlasniku firme, izazovno da pronađeš zaposlene koji će ispuniti pozicije koje si ti do nedavno ispunjavao?
To je najvažniji zadatak svakog vlasnika/menadžera u stvaranju jake organizacije – da izabere pojedince koji ce činiti kvalitetan tim. U mom slučaju, moram reći da dosad nisam imao problema te vrste. Naprotiv, imam sjajan tim i pojedince, koji su kvalitetni menadžeri kao i kvalitetni ljudi. U njih imam veliko poverenje u svakom pogledu. I to doprinosi osećaju lične satisfakcije ukoliko se kreira takvo okruženje.
Koji je tvoj savet preduzetnicima za pronalazak, ali i uvođenje u posao i zadržavanje kvalitetnih radnika?
Danas imamo osnovni izazov koji se ogleda u opštem manjku radne snage, i to na širokom dijapazonu različitih zanimanja. Samim tim, neophodno je uložiti veliki napor, resurse i vreme u pronalasku i razvoju zaposlenih. Najpre, poslodavci moraju biti svesni i realni tržišta i tržišnih uslova u svakom pogledu i smislu. Zatim, na osnovu toga napraviti model atrakcije i retencije, shodno mogućnostima svoje kompanije i organizacije. Pored novčanih i materijalnih stimulansa postoji veliki broj modela i pristupa, a koji nisu novčani ni materijalni. Zato je važno poznavati vlastitu organizaciju kako bi se razumelo koji su trenutni dometi, mogućnosti ili kapaciteti kompanije za neophodne promene u pogledu ljudskih resursa/talenata. Bez osluškivanja i razumevanja čak i neograničeni novčani stimulansi nisu garancija da se ljudi mogu privući i zadržati malo duže.
U čemu leže sličnosti, a u čemu razlike investicionog tržišta u Srbiji i zapadnoj Evropi?
Glavna razlika ogleda se u tome što tržišta zapadne Evrope pored svoje veličine i solventnosti imaju dužu tradiciju i kontinuitet investicionog poslovanja. Time su investicioni i generalno poslovni ambijent razvijeniji i sigurniji zbog svoje uređenosti i visoke regulacije. Doduše, to ima jednu manu, a to je saturacija tržišta, zbog čega za nove investicije i nove poslove ima malo prostora. U tom pogledu, Srbija i istočni deo Evrope kao tržišta u razvoju (emerging markets) daju mnogo više prostora za investicije i razvoj biznisa jer tržište je mnogo manje zasićeno, a u nekim segmentima malo i regulisano – što daje prednost za ulazak na tržište i zauzimanje boljih startnih pozicija.
Šta bi poručio mladim ljudima koji se tek pronalaze u poslovnom smislu i koji su na početku svoje karijere?
Preporučio bih im da ponajpre oslušnu sebe, svoje želje, apsiracije, karijerne ili poslovne planove – da bi razumeli u kom smeru da se otisnu. Mislim da se velika poteškoća, odnosno, dilema koji mladi imaju sastoji u nemogućnosti da u potpunosti razumeju čime bi se bavili i u kom pravcu bi krenuli.
Moj savet bi bio da se odvaže i budu hrabri da probaju ono što misle da ih najviše privlači. Čak i po ceni da će se to interesovanje ili privlačnost za određeno zanimanje promeniti s godinama bitno je da njihova znatiželja, radoznalost i želja ostanu na visokom nivou, a zanimanja, poslovi ili profesije se uvek mogu menjati. Bez obzira da li ste već postigli željeni cilj u vidu posla, profesije, plate, fukcije itd, ili ste na putu da to postignite, važno je zadržati onaj žar i motivaciju koja nas je na taj put i navela.
Fotografije: WANNABE Media
Jovana Pantić
