Nakon otvorenih izložbi u Kući legata i galeriji Nikola Radošević, slikar Marko Tubić nam ove godine priprema još jednu, samostalnu izložbu u beogradskoj galeriji Lucida, gde će predstaviti svoje impozantne radove. Njegov slikarski opus je impresivan, a stil izrazito autentičan, što ukazuje i činjenica da nijedan posmatrač ne ostaje ravnodušan pred njegovim delom. Rođen u Zrenjaninu 1981. godine, Marko od detinjstva neguje ljubav prema slikarstvu. Diplomirao je, a potom i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je više značajnih nagrada za svoje stvaralaštvo. Duhovit i šarmantan, prijatan i pristupačan – Marko Tubić…
Sedmog septembra ćeš otvoriti svoju samostalnu izložbu slika u galeriji Lucida u Beogradu. Koji radovi će biti predstavljeni?
Na izložbi pod nazivom Lucidni san posetioci će imati priliku da vide moje velike formate, a to je i osnovna poveznica ove izložbe. Jedna od mojih najboljih slika, Cela, posle izložbe putuje u inostranstvo, a ovo će verovatno biti poslednja prilika da je naša publika vidi uživo. Želeo bih da se zahvalim kustoskinji Miri Vujović na pozivu za izlaganje. Dobro nam došli.
Na tvojim radovima su predstavljene ljudske figure s fokusom na (ne)savršenosti njihovih tela. Rekao bih da kroz anatomiju izražavaš i ono unutrašnje iz čoveka? Odakle dolazi inspiracija za baš ovakvu tematiku?
Interesantno mi je da telo ljudskog bića posmatram kao fizičku manifestaciju njegovog unutrašnjeg ja, duše. Nekad pomislim da je sve što je vidljivo, istovremeno zapisano negde unutra u nešto drugačijoj formi. Inspiracija dolazi u onim trenucima kada mi se pričini da su se ova dva sveta spojila, te da sam uspeo da proniknem u nekakvu unutrašnju logiku stvari ili skrivenu istinu. Nevolja je jedino u iracionalnosti takvog dodira. Ova vrsta blagoslova se teško prenosi rečima jer oscilira na emocionalnom nivou, i data je pojedincima sa razvijenom inteligencijom srca.
Ljudsko (ne)savršenstvo za mene predstavlja nepresušan izvor ideja. Inspiraciju nalazim u sebi i svojoj neposrednoj okolini, a tematika svake moje slike je u osnovi lično, duboko proživljena. Kada je konkretno o anatomiji reč, trudim se da svaka deformacija ili pokret figure doprinese ukupnom skladu kompozicije. Lepota i sklad su mi važna načela i njima se uvek vodim.
Cela, 150×150 cm, ulje i akril na platnu, 2021.
Tvoje figure su dramatične, mračne, senzualne i izrazito seksualne. Šta kroz njih želiš da poručiš? Šta te tišti?
Ovim rečima se može opisati i svet u kom živimo, a umetnik je poput kosmičkog ogledala koje odslikava ono čime je okruženo. Društvo kao da je kolektivno zaglavljeno u svojoj prvoj čakri, gde se tuku bogovi, samo se ne zna ko je Eros, a ko Tanatos.
Ipak, moje polazište je lična drama, dekonstrukcija sopstvenih teskobnih emocija formiranih u nesvesnom umu. Slikarstvo kojim se bavim je katarzično i deo je procesa moje sopstvene individuacije. Da bi posmatrač mogao da se poveže i oseti emocionalnu poruku, umetnik mora biti iskren, beskompromisan i spreman na sud javnosti.
Kako bi opisao svoj umetnički pravac?
Dopadaju mi se razne umetničke epohe, pa moje slike ponekad deluju kao konglomerati raznolikih pristupa i likovnosti. Različitim tretmanom pojedinih delova ili predmeta na slici gradim materijalizaciju, a naročito volim bizarne detalje, naslikane do granice ludila.
Koje slikarske tehnike najčešće koristiš?
Najčešće koristim ulje i akrilik na platnu i na drvenim podlogama.
Otvorio si veći broj samostalnih i učestvovao na brojnim grupnim izložbama. Pored Srbije i Crne Gore, svoje stvaralaštvo si predstavio i u Nemačkoj, Italiji, Japanu… Da li postoji izložba koja ti je posebno draga i zašto?
Zadovoljan sam na prvom mestu kada postavka dobro funkcioniše u prostoru, a slike imaju prostora da “dišu”. Kada je njihov odabir sadržajan, a svojim rasporedom ispričaju nešto potpuno novo, neočekivano. Iz tog razloga na postavci sarađujem sa ljudima od poverenja, čiji sud poštujem, kako bismo zajedno došli do zadovoljavajućih rezultata. Izdvojio bih izložbu Ka svetlu 2016. godine, koja je bila deo mog doktorskog projekta. Čini mi se da joj je prostor FLU galerije savršeno odgovarao, a bila je to kruna, završnica jednog izrazito teškog, mukotrpnog, ali i uspešnog rada.
Body.Poet, 25x19cm, ulje na platnu, 2021.
Kako izgleda tvoj dan u ateljeu – da li imaš rutinu koju redovno praktikuješ?
Moj “dan u ateljeu” počinje odmah po buđenju, inače ne počinje uopšte. Distanciran sam od svih distrakcija, poziva i poruka. Osetljiv sam na prekidanje i umem da budem izrazito neprijatan. Ništa me drugo tada ne zanima. Šolja kafe je obavezna, ne prevelika. U poslednje vreme slušam Baha, a za rad mi najviše prija klavir.
Diplomirao si slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Slobodana Roksandića. Šta je to što si naučio u toku studija što je ostalo urezano u tvojoj svesti?
To je odlično pitanje, jer mi je od profesora Roksandića baš tako, “urezano u svesti” ostala jedna velika mudrost, savet, da slika treba biti “opušteno-zategnuta”. Kako sam se još tad, na fakultetu, trudio da u toku slikanja i sam budem opušteno zategnut, ovaj princip sam kasnije nastavio da primenjujem u svakodnevnim situacijama i pri odnosu sa ljudima.
Šta je to što savremeni slikar treba da poseduje i radi da bi bio uspešan?
Da bi bio uspešan, savremeni slikar treba da poseduje veliku želju i strpljenje. Za početak svaki, pa i najmanji uspeh treba da nas raduje. Smatram da sam uspeo već onog trenutka kada sam zadovoljan svojim delima. Tada imam motivaciju da ih prikažem bez bojazni da ću izneveriti. Prepreke i teški trenuci treba da budu shvaćeni kao privremeni i kao važan deo procesa osnaženja ličnosti. Za učešće na likovnoj sceni je, takođe, potrebna blaga, balansirana doza sujete, isključivo u svrhu razvoja zdravog takmičarskog duha.
U celokupnom stvaralaštvu koje si dosad iznedrio, da li postoji određena slika na koju si najviše ponosan; koja ti budi posebna osećanja?
Postoji nekoliko slika na koje sam izrazito ponosan, a pojedine od njih su i nagrađene. Ne bih posebno izdvajao, ali s vremena na vreme se pojavi određena slika koja nudi mogućnost za varijacije na temu. Takve slike volim, a uvek mi nekako prva ostane najdraža.
Dečko čije se lice menja. A Guy With a Face That Changes, 50x40cm, akril na platnu, 2020.
Pored slikanja, da li se baviš još nekim disciplinama, hobijima? Kako provodiš slobodno vreme?
Oči odmaram u prirodi i svojoj bašti, gde gledam u biljke, insekte i ptice.
Pored predstojeće izložbe u galeriji Lucida, šta još imaš u planu?
U Lucidi će biti prikazana moja treća i poslednja samostalna izložba ove godine. Na pragu sam saradnje sa dve galerije iz inostranstva, pa mi se čini da u dužem narednom periodu neću samostalno izlagati kod nas. Ipak, u najavi je interesantan projekat pokrenut od strane jednog kolekcionara iz Beograda. To će mi biti svojevrstan izazov, a detalji neka za sada ostanu neotkriveni.
Fotografije: WANNABE Media
