Sa bogatom karijerom koja traje već tri decenije, Pero di Reda, poznatiji kao DJ Peppe, važi za neizostavno ime beogradske klabing scene. Pored velike ljubavi prema muzici i di-džejingu, Pero se uporedo bavi ugostiteljstvom, pa je danas suvlasnik raznih beogradskih klubova, kao što su Lasta, Kućica, Money, Čistilište, Krokodil. Između ostalog, sa Perom smo porazgovarali o njegovom italijanskom poreklu, detinjstvu, muzičkim počecima, zašto je izabrao muziku umesto ekonomije, koji klubovi klabing scene su must-visit, kao i koje još klubove planira da otvori ove godine…
Sa punih 30 godina uspešne karijere, mnogi kažu da si prvi DJ beogradske klupske scene. Da li je to tačno?
Ove godine jeste 30. godina od mog prvog profesionalnog nastupa. Rado se prisetim tih četvrtaka u St. James klubu u Domu omladine kod Nikše i Ceke. Daleko od toga da se smatram prvim… ali sam prisutan i ne dam se. Dok god bude publika želela da me sluša – ja ću biti tu.
Pre nego što su svi đuskali uz tvoje funk, elektro i ‘80s melodije, diplomirao si na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Šta te je navelo da se sa ekonomije preusmeriš na di-džejing?
Završio sam fakultet sredinom devedesetih – u ludo vreme za ekonomiju, početak nove ere poslovanja… Snalazio sam se, ali mi je srce uvek išlo na stranu muzike. Godine 2004. sam u glavi prelomio i, pored di-džejinga, krenuo i u ugostiteljstvo. Bila je to godina Bassmenta (bivše Zvezde).
Na koji način se klupska scena promenila od trenutka kad si počinjao ’93. do danas? Šta bi u tom smislu okarakterisao kao pozitivno, a šta kao negativno?
Godine 1993. sve je nekako bilo u povoju, ogroman entuzijazam i velika misterija oko informacija. Nije postojao internet, Amazon, Instagram, Facebook. Jurili smo NME, Billboard i DJ Mag izdanja da bi bili obavešteni. Ploče su nam donosili rođaci, prijatelji, ko god je putovao u inostranstvo. Bio je to kao skok u nepoznato, nisi znao šta novo može da se desi u muzici, a dešavala su se čuda na acid jazz, house, techno i drum & bass sceni. Nesebično se ulagalo što vremena i energije – što finansija, pokušavajući da ideš u korak sa svetom. Bilo je sve iskreno. Danas je to više biznis, bitno je ko koliko ima pratilaca, ko ima hype, ko prodaje karte… muzika je nekako u drugom planu. Naravno, uvek postoji glasna manjina koja sve ovo opovrgava i zbog koje vredi i dalje biti deo industrije.
Koji trenuci iz tvoje DJ karijere su ti posebno na srcu?
Trenuci koji su meni ostali kao upečatljivi bili su kada sam puštao muziku za svoje muzičke uzore, a to su: Roy Ayers, Fred Wesley, Jamiroquai, Keziah Jones, kao i sa inostranim kolegama – Solomun, Morales, Dimitri From Paris, Rolando, Carl Craige.
Mnogi smatraju da je tvoje ime, Pero di Reda, pseudonim kao i DJ Peppe, ali to nije istina. Tvoj deda je bio Italijan iz Dubrovnika. Pričaj nam o svom detinjstvu. Kako je bilo odrastati u porodici Di Reda?
Da, deda je iz Italije, iz grada Bišelje (Bisceglie) došao u Dubrovnik i tu se nastanio. I dalje imam veliku familiju u Dubrovniku, a u Beogradu smo moja supruga i ja za sada jedine Di Rede. Imao sam najbolje od oba sveta: Beograd kao metropola sa svim svojim lepotama i Dubrovnik kao sinonim srednjovekovne lepote i sve blagodeti života na moru.
Osamdesetih si izlazio po kultnim beogradskim klubovima, među kojima se izdvaja Akademija u Rajićevoj ulici. Prema tvom mišljenju, šta je tu deceniju izdvajalo od ostalih, pa je ostala upamćena kao period svojevrsne sreće i blagostanja?
Mi smo izlazili jer smo jurili druženje, muziku, provod, igrali smo po celu noć, bilo je mnogo smeha i mnogo avantura. Nekako mislim da je to u određenoj meri nestalo sa novim generacijama i telefonima, mrežama; komunikacija se prebacila na internet, a postala je skoro suvišna uživo. Često imam utisak da ljudi stoje jedno pored drugog i da se dopisuju telefonom umesto da pričaju.
Gde si održao svoj prvi DJ nastup? Ukratko nam ga opiši.
Prvi profesionalni bio je u Domu omladine – četvrtak, Dušan Jeremić i moja malenkost. Došlo je pedesetak naših prijatelja i još nekih ljudi sa strane. Posle mesec dana smo skoro svaki četvrtak imali pun.
Pored di-džejinga, od 1998. se baviš i ugostiteljstvom, kad si postao suvlasnik kluba Incognito. Potom si postao i suvlasnik mnogih beogradskih klubova kao što su Andergraund, Bassment, Tube, Brankow, Mladost, Ludost, Radost… Koliko ti je bilo izazovno voditi toliki broj lokala? Na koji način si postizao svakom da se posvetiš?
Ključ, kao u svakom poslu, jeste prvo imati viziju i energiju i volju i znanje da to sprovedeš. Pored toga, veoma je bitan izbor ljudi, to je možda i ključan faktor. Od menadžera preko barmena i konobara, DJ-a do ljudi koji rade na vratima. Svi oni su tvoje lice, kako te ljudi vide u klabingu. Zato je njihov izbor i sinergija sa klubom najbitnija stavka. Zahtevalo je mnogo vremena, ali i žrtve u smislu ulaganja i re-ulaganja. Međutim, to je, prema mom mišljenju, jedini recept da nešto uspe – moraš to sto posto da živiš, ne možeš da budeš samo gost u sopstvenom klubu, a da bude uspešan.
Danas si suvlasnik splavova i klubova Kućica, Money, Lasta, Čistilište, Krokodil, dok će Veslački klub Beograd biti otvoren u aprilu. Da li smo neki propustili? Kako će izgledati Veslački klub i šta posetioci mogu očekivati?
Ove sezone, otvorili smo Krokodil (bivši 100) i Čistilište – to bi bio kompletan spisak. Veslački klub je zamišljen kao sastajalište ekipe koja voli dobar disko zvuk i uživa u nesvakidašnjim koktelima. Vrata će biti “tvrda” da bi obezbedila komoditet članovima kluba. Radiće od 10 ujutru do 17 č kao kafe, a posle toga kreće matine, pa noćni provod. Biće i živih svirki, kao i pokoje gostovanje stranih DJ-a.
Koji klubovi beogradske scene danas važe za must-visit?
Moja preporuka su 20/44, Strogi Centar, Kult, Krokodil i Čistilište za urbani zvuk, za fensi disko – Dorćoleta, za žive svirke – BitefArtCafe, i utorkom i sredom – Bistro Mali Pijac.
Kako provodiš vreme preko dana? Gajiš li strast prema još nečemu pored di-džejinga i ugostiteljstva?
Trudim se da slobodno vreme što više provodim sa svojom porodicom, psom Hogarom i prijateljima. Stara Pržionica mi je omiljena preko dana za sastanke uz kafu i sunčanje, kao i ručak u Bistrou Mali Pijac pogotovo kad krene lepo vreme i bašta. Mislim da ću se ove godine malo više posvetiti produkciji.
Budući planovi?
Zimsku sezonu bi trebalo da dočekamo radno sa dva ili tri nova kluba – Raj, Nova Gajba i Nova Gadost, tj. Zvezda. Često se setim emisije o ajkulama i kako moraju non-stop da plivaju, inače umiru. Tako i ja, moram non-stop da budem u pokretu – to me održava u formi. DJ nastup svake nedelje bar dva do tri puta… Vidimo se na podijumu!
Fotografije: WANNABE Media
