Petar Smiljanić (petar.smiljanic_art) je čovek mnogih talenata – arhitekta po struci, slikar po pozivu i majstor izrade šešira iz strasti. Ovaj svestrani umetnik svoj je kreativni put započeo studirajući arhitekturu, što ga je odvelo čak do Kine, gde je radio na impresivnim projektima u Pekingu i Šenženu.
Ipak, njegova ljubav prema slikarstvu, koja ga prati od detinjstva, nije jenjavala ni na Dalekom istoku. Naprotiv, inspirisan novom kulturom i okruženjem, Petar se intenzivnije posvetio slikarstvu, što je dovelo do brojnih izložbi širom sveta – od Beograda do Londona, Pariza i Tokija.
Kao da to nije dovoljno, ovaj neumorni kreativac nedavno je otkrio i novu strast – izradu unikatnih šešira (petarsmiljanic_hats), spajajući tako modu i umetnost na jedan sasvim jedinstven način.
Pored toga što ste arhitekta po obrazovanju, nedavno ste počeli da se bavite izradom šešira. Kako ste došli na tu ideju i kako ste savladali tu veštinu?
Želeo sam da sebi priuštim neki zanimljiv šešir, ali brzo sam shvatio da kod nas jednostavno nema ničega što bi odgovaralo mom stilu i ukusu. Pogledao sam kakva je ponuda van Srbije i video da postoje ljudi koji se time bave, da se šeširi uveliko vracaju u modu i da je način izrade veoma interesantan. Odmah mi je sinula ideja da bih ja mogao tako nešto da napravim. Kupio sam online kurs koji mi je obećao sve potrebne veštine i informacije za izradu. Međutim, ono što nisam očekivao jeste da na kursevima mnogo toga deluje jednostavno dok u stvarnosti nisu obuhvaćene ključne tehnike i trikovi do kojih ipak sami morate doći. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja i intenzivnog istraživanja, na kraju sam uspeo da napravim šešir koji je ispunio moje želje i očekivanja.
Možete li nam reći koje materijale koristite i opisati proces izrade šešira?
Nakon kupovine materijala (vunenog filca), sledeći korak je razvlačenje na kalup kako bi se formirao oblik prema zahtevima klijenta. Ovaj deo procesa uključuje kreiranje različitih oblika krune šešira i oboda, koji mogu varirati od klasičnih do savremenih stilova. Zatim ide paljenje šešira, koji pored estetskih ima i drugu ulogu. Ova metoda pomaže da se materijal malo učvrsti, eliminišu nepravilnosti i dodatno stabilizuje oblik šešira. Jedan od najuzbudljivijih delova izrade šešira je faza ukrašavanja. Ovaj deo omogućava neograničene mogućnosti personalizacije i kreativnog izraza. Mogu se koristiti razni materijali, kao što su marame, perle, lanci, i mnogi drugi dekorativni elementi. Takođe, možete primeniti tehnike graviranja i oslikavanja koje dodaju jedinstven karakter svakom šeširu.
Spomenuli ste da vam roditelji pomažu u izradi šešira. Kako izgleda ta saradnja i koliko vam znači njihova podrška?
S obzirom na to da radim puno radno vreme kao arhitekta i u slobodno vreme slikam, teško da bih se upustio u izradu šešira da nisam imao podršku roditelja. U početku, pomoć je bila usmerena na izradu alata i kalupa, koji su ne samo veoma skupi, već i teško dostupni. Bez njihove pomoći, prikupljanje i priprema ovih specijalizovanih materijala bilo bi gotovo nemoguće. Sada su fokusirani na detalje kao što su priprema postava koje se nalaze sa unutrašnje strane šešira i koje značajno doprinose tome da proizvod izgleda premium. Takođe, angažovani su oko izrade kutija za pakovanje, nabavke materijala i drugih pratećih aktivnosti. Samim tim ja imam više vremena da se posvetim kreativnom delu izrade šešira, čineći ceo projekat mogućim i uspešnim.
Možete li nam reći nešto o svom obrazovanju? Kako ste se odlučili za arhitekturu kao profesiju? Šta vas je privuklo toj oblasti?
Od ranog detinjstva, crtanje je bio neodvojivi deo mog života, što je prirodno vodilo ka odluci da se i profesionalno posvetim tome. U početku sam se dvoumio između upisa na Likovnu akademiju i studija arhitekture, ali mi se arhitektura u tom trenutku činila privlačnijim izborom zbog mogućnosti za kreativno izražavanje u trodimenzionalnom prostoru. Nakon što sam završio master studije, vrlo brzo sam prešao s teorije na praksu. Već mesec dana nakon diplomiranja, uspeo sam da pronađem svoj prvi posao u struci, što je predstavljalo uzbudljiv početak mog profesionalnog puta.
Vaša karijera vas je potom odvela u Kinu. Možete li nam reći više o tom iskustvu? Kakvi su bili vaši prvi utisci kada ste stigli u Peking?
Nakon prvobitnog šoka, brzo sam se prilagodio i mogu sa sigurnošću reći da je život u Pekingu bilo izuzetno bogato iskustvo. Kultura je bila sasvim drugačija, a ogromna jezička barijera doprinosila je tome da svaki dan bude istovremeno uzbudljiv i izazovan. Svaki aspekt života u Pekingu, od živahnih ulica do jedinstvenih kulturnih običaja, pružao je nova saznanja i prilike za rast. Gledajući unazad, vreme provedeno u Kini izgleda gotovo kao neki paralelni život koji sam vodio. Taj period je bio ispunjen ne samo profesionalnim izazovima, već i ličnim otkrićima i avanturama koje su oblikovale moje poglede i iskustva. Svaki dan je donosio nova iznenađenja i prilike za učenje, čineći moj boravak u Kini nezaboravnim poglavljem u mom životu.
Radili ste kao arhitekta u Pekingu i Šenženu. Kako biste uporedili rad u tim gradovima sa radom u Srbiji?
Posao arhitekte u Kini značajno se razlikuje od onog u Srbiji, i to u mnogo aspekata. U Kini, stranci su često angažovani prvenstveno za dizajn zgrada, što je omogućavalo izuzetnu kreativnost i inovativnost u pristupu projektima. Imao sam priliku da se upustim u rad na raznovrsnim i kompleksnim projektima, gde sam uživao u velikoj slobodi i autonomiji u kreiranju arhitektonskih rešenja.
Međutim, uz ovu slobodu dolazili su i izazovi. Rokovi za predaju često su bili izuzetno kratki, što je u mnogim trenucima značilo da sam se suočavao s intenzivnim radnim tempom i visokim pritiskom. Ovi kratki rokovi ponekad su činili posao izuzetno zahtevnim i stresnim, ali su takođe doprinosili dinamičnom i uzbudljivom radnom okruženju. U svakom slučaju, rad u Kini pružio mi je jedinstvenu priliku da razvijem svoje veštine i proširim horizonte, balansirajući između kreativne slobode i vremenskih ograničenja.
Autor: Petar Smiljanić
Tokom boravka u Kini, počeli ste intenzivnije da se bavite slikarstvom. Šta vas je inspirisalo da se posvetite toj umetnosti?
Od malena sam gajio ljubav prema slikanju, ali nikada nisam uspeo da se posvetim tome u kontinuitetu. Moje slikarske aktivnosti bile su uglavnom sporadične, u kratkim vremenskim intervalima. Međutim, nakon što sam proveo godinu dana u novoj sredini, odlučio sam da ozbiljnije pristupim umetničkom izrazu i posvetim se slikanju sa većim entuzijazmom.
Ova odluka nije došla slučajno; promena okoline i susret sa drugačijom kulturom imali su veliki uticaj na mene. Nova sredina donela je sa sobom osećaj slobode i mogućnosti, kao i inspiraciju koja je obogatila moje umetničke ideje. Osećao sam da su granice koje su me ranije ograničavale nestale, a sve što sam želeo da postignem delovalo je kao da je na dohvat ruke. Ovaj novi osećaj slobode i mogućnosti pružio mi je motivaciju da istražujem i razvijam svoje slikarske veštine na način na koji nisam mogao pre.
Vratili ste se u Srbiju da biste se fokusirali na slikarstvo. Kako je izgledao taj period? Možete li nam reći nešto o vašoj prvoj izložbi?
Nakon prve tri godine provedene u Kini, gde sam se sve više osećao zasićen poslom i arhitekturom, odlučio sam da napravim pauzu, da se vratim u Srbiju i preusmerim svoju pažnju na slikanje. Posvetio sam se intenzivnom radu na slikama tokom cele godine, uspevajući da naslikam desetak velikih formata. Ova kreativna faza bila je izuzetno produktivna i ispunjavajuća. U međuvremenu, odlučio sam da dodatno unapredim svoje veštine i upisao slikarsku radionicu u Španiji kod jednog renomiranog umetnika. Ova prilika pružila mi je nevjerojatno brz i dubok uvid u nove tehnike i pristupe u slikarstvu, što je značajno unapredilo moj rad. Po povratku u Srbiju, organizovao sam svoju prvu samostalnu izložbu u galeriji Stab u Beogradu. Ova izložba nije bila samo umetnički događaj, već i prava zabava, sa elementima žurke koja je privukla mnoge posetioce. Uživao sam u sjajnoj atmosferi i pozitivnim reakcijama publike, a celo iskustvo mi je ostalo u veoma lepom sećanju.
Vaši radovi su izlagani u Londonu, Parizu, Tokiju… Kako je došlo do tih međunarodnih izložbi?
Neke galerije su otkrile moje radove putem interneta i direktno me pozvale da izložim svoja dela, što je bilo izuzetno ohrabrujuće. Moram da napomenem da su to uglavnom bile grupne izložbe gde su bili uključeni i drugi umetnici. Pored toga, aktivno sam tražio prilike za izlaganje i kontaktirao galerije koje su mi se činile zanimljivim, ali sam i aplicirao na otvorene konkurse i pozive za izlaganje. Ova kombinacija spontanih poziva i proaktivnog pristupa omogućila mi je da proširim svoj umetnički doseg i pronađem nova i uzbudljiva mesta za prikazivanje svojih slika.
Na koji način usklađujete rad u arhitekturi, slikarstvo i izradu šešira? Koji vam je od ovih poslova trenutno najbliži srcu?
Slikanje je definitivno najbliže mom srcu, jer je to oblast u kojoj se najautentičnije izražavam i osećam potpuno slobodan u kreativnom procesu. Iako balansiranje više aktivnosti može biti izazovno i zahteva značajnu organizaciju, verujem da uz pravilno upravljanje vremenom i resursima, sve je moguće ostvariti. Planiranje, efikasna raspodela vremena i jasno postavljanje prioriteta omogućavaju mi da uskladim različite aspekte svog života i rada, čime uspevam da održim kvalitet u svim oblastima koje me zanimaju.
Kako birate prostore za izlaganje i koliko vam je važan kontekst u kom se vaša dela predstavljaju?
Prostor u kojem izlažem svoje slike ima veliki značaj. Iako umetničke galerije ostaju idealno mesto za prikazivanje umetničkih radova, u poslednje vreme sam otkrio čari izlaganja u alternativnim ambijentima poput restorana, klubova i drugih neobičnih lokacija. Ova odluka nije bila slučajna; verujem da izlaganje u ovim različitim prostorima donosi novu dinamiku i proširuje krug publike. Kroz ovakve izložbe, imam priliku da se povežem sa ljudima iz različitih sredina i da širim svoju umetnost na načine koji možda ne bi bili mogući u tradicionalnom okruženju. Svaka nova lokacija pruža drugačiju perspektivu i doprinosi jedinstvenom iskustvu za posetioce, što često dovodi do interesantnih interakcija i povratnih informacija koje obogaćuju moj rad. Ovi neobični ambijenti omogućavaju mi da umetnost približim širem spektru ljudi i da stvorim nova, uzbudljiva iskustva.
Koji su vam planovi za budućnost? Da li razmišljate o proširenju posla sa šeširima ili imate nove projekte u planu?
Svakako, ozbiljno razmišljam o proširenju posla sa šeširima i intenzivno radim na tome. Verujem da ovaj segment ima značajan potencijal da se razvije i van granica Srbije i Balkana, i to će biti moj glavni fokus u narednom periodu.
Pored toga, trenutno radim na uzbudljivim novim projektima. Planiram izložbu slika koja će biti praćena modnom revijom. Ova revija će uključivati i šešire, stvarajući jedinstvenu sinergiju između umetnosti i mode. Očekujem da će se ovaj događaj realizovati početkom oktobra u jednom novom ekskluzivnom prostoru u Beogradu, što će dodatno doprineti njegovom značaju i nadam se privući pažnju publike.
Autor: Petar Smiljanić
Za kraj, šta biste poručili mladim kreativcima koji žele da se bave različitim oblastima u umetnosti i dizajnu?
Ne očekujte da će se rezultati ostvariti preko noći. Proces je dug, zahtevan i često ispunjen izazovima, ali je istovremeno i veoma ispunjavajuć. Svaki korak, ma koliko bio težak, donosi svoje nagrade u vidu postignuća i ličnog zadovoljstva. Upornost i posvećenost su ključni, jer su pravi uspesi često rezultat strpljenja i kontinuiranog rada.
Pročitajte i ovo: WMAN intervju: Aleksandar Sedlar, kompozitor
Fotografije: WANNABE Media
Nikola Gudelj
