Startna pozicija sa koje neko kreće u svoj lični i profesionalni razvoj, jeste pre svega porodica i mesto rođenja. Za Stefana Dimitrijevića se može reći da je od početka imao predispozicije ka širenju vidika, kroz različite kulture i jezike koje poznaje. Nakon što se u Parizu pokazao kao category brand manager Europe, Stefan je danas brand business leader kompanije L’Oréal i uskoro se seli u Italiju gde će iskazati svoje mnogobrojne talente, a italijanski će biti šesti jezik koji će naučiti da govori. Rođen je u Rusiji, gde je i započeo svoj impresivni put obrazovanja, koje je nastavio u Francuskoj – gde je i započeo svoju karijeru u marketingu. Mnogo je putovao, a, kako napominje, svoj “preduzetnički duh” je stekao upravo u L’Oréalu. Sa Stefanom smo porazgovarali o njegovom odrastanju, poslovanju, tržištu, karijernim izazovima i zadovoljstvima…
Stefane, šta nam možete reći o okolnostima koje su dovele do činjenice da govorite više jezika (srpski, ruski, engleski, francuski, španski), o svojoj porodici, o atmosferi, kulturi i okruženju u kojima ste odrasli u Moskvi?
Ima mnogo aspekata u igri. S obzirom na to da sam rođen i proveo veliki niz godina u Moskvi, ruski mi je došao prirodno uz srpski – tretiram ta dva jezika kao maternje, jer sam oduvek govorio srpski u krugu porodice, a ruski je bio jezik svega što je van kuće, bilo to škola, prijatelji ili odlazak u bioskop. Što se engleskog tiče, roditelji su prepoznali da je ovaj jezik „higijena“ čak i početkom devedesetih, tako da sam odmalena imao priliku da učim jezik u akademskom kontekstu, usput gledajući filmove i igrajući igrice bez ikakvog prevoda što nije bilo uobičajno u Rusiji, pogotovo ne devedesetih godina.
Francuski je došao na red na početku studentskih dana – odabrao sam ga kao dodatni jezik u okviru studija u međunarodnoj biznis školi. Iskoristio sam ga ne samo kao dodatni jezik u repertoaru, već kao amplifikator kulturološkog vidika. U jednom trenutku sam osvojio konkurs za studije u Francuskoj, tako da sam imao priliku da iskoristim i ta znanja, a uz pomoć Francuza da usavršim ovaj romanski jezik. Španski je bio ponuđen kao “bonus”, takođe na fakultetu, tako da je išao još brže, jer spada u istu jezičku grupu kao i francuski. Ako rezimiram, ključna stavka je definitivno činjenica da su roditelji na pravilan način usmerili moj afinitet prema jezicima, dok sam ja iskorisito svaku priliku na svom putu i nisam išao linijom „manjeg otpora“.
Kada ste i kako prepoznali svet marketinga kao oblast kojom želite da se bavite? Koju ste školu završili u Rusiji?
Marketing je sve što nas okružuje od početka takozvane ere konzumerizma, tako da kroz subliminalne poruke sam oduvek bio inspirisan procesom prenosa vrednosti brendova ka potrošačima, dok su serije poput Mad Men (topla preporuka!) samo podsticale moju radoznalost. Na ovaj sudbonosan način sam i odabrao ovu oblast za studije u čuvenom Plehanovskom ekonomskom univerzitetu u Moskvi u okviru kog sam upisao International Business School – smer sa ozbiljnjim akcentovanjem na ključne kompetencije koje su neophodne u biznis svetu – uz princip “više prakse uz sržnu teoriju”. Program je bio na engleskom i obuhvatao je discipline poput marketing menadžmenta, biznis korespondencije, korporativnih finansija, kao i međunarodnog prava i dodatnih jezičkih veština. Takođe, učestvovao sam u case study takmičenjima, koja su dodatno stimulisala moju strast prema ovoj relativno mladoj disciplini kao što je marketing.
Da li je i to talenat – korišćenje i razvijanje svojih prednosti, svojih multikulturalnih i multijezičkih veština – prilikom građenja karijere?
Talenat definišem kao afinitet i predispoziciju koju čovek usavršava u toku karijere i privatnog dela života – bilo to jezici, komunikacijske sposobnosti ili teniska igra. Ne preporučujem da se troši preterano mnogo energije na građenje kompetencija koje „ne idu od ruke”, osim ako nisu krucijalne za zadat cilj. U mom slučaju, potvrđujem da sam prepoznao i uvek koristio multikulturalne i multijezičke veštine da gradim odnose i sam napredak u karijeri na način koji je rezonovao sa mnom i sa okruženjem. Međutim, ono što je najbitnije – nikada to nisam zloupotrebljavao, niti sam gradio odnose na neorganski način. Svaki talenat je dar i mora da se koristi plemenito. U momentu kada to postaje farsa, osetićete i vi i ostali, a tada može biti previše kasno.
Obrazovanje ste nastavili i karijeru započeli u Francuskoj. Kako ste postali deo L’Oréal tima – sa koje pozicije ste tu krenuli i dokle ste stigli?
Nakon žavršetka osnovnih studija u Moskvi, odlučio sam da upišem master u Francuskoj, u KEDGE Business Schoolu u Marseju, na fakultetu koji je dodatno pružio izazove u svemu što sam naučio pre toga – od akademskog poznavanja sve do stručnijih veština. Zapravo, zahvaljujući stečenom iskustvu, koje se prvenstveno baziralo na praksi, osetio sam se spremno da započnem karijeru. Bez obzira što sam mogao da nađem posao u Francuskoj, osetio sam da me Beograd “zove” i počeo sam da tražim otvorene pozicije tamo. Ono što mi je privuklo pažnju jeste L’Oréal (koji sam poznavao veoma dobro jer je često bio predmet diskusija u biznis školama), tako da sam aplicirao i, posle dve nedelje intenzivnog procesa selekcije, dobio poziciju na NYX Professional Makeupu kao Product & Community Manager. Sa samo 22 godine, imao sam priliku da steknem regionalno iskustvo time što sam vodio projekat otvaranja brend butika širom regiona: u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj. Mnogo sam putovao i stekao „preduzetnički duh” koji se veoma neguje u L’Oréalu.
Nakon uspešno obavljenog posla, bila mi je ponuđena prilika da se dokažem u klasičnijoj sferi marketinga kao Product Manager na brendu Garnier, što je podrazumevalo animaciju celokupnog portfolija nege za lice i brojna lansiranja poput Hyaluronic Aloe Jelly-a, micelarnih voda i linije Garnier bio. Zahvaljujući timskom radu i dobirm rezultatima, napredovao sam do nivoa Senior Product Managera, a krajem 2019. godine mi je bila ponuđena prilika da odem u Pariz i vodim Garnier kao međunarodni marketing menadžer za istočnu Evropu, što je bio samo dokaz da se trud isplati, a u Srbiji ima više nego dovoljno mogućnosti.
Pariz je ponudio dodatno širenje vidika jer je u pitanju bio rad u sedištu L’Oréala – mestu gde je sve počelo. Ideja je bila da sve što sam naučio u Srbiji apliciram na međunarodni nivo uz podršku fantastičnih mentora i pretpostavljenih. Godine 2021. sam ponovo napredovao do pozicije Category Brand Managera za celu Evropu za brendove Fructis i Ultra Doux – ova misija je kompletirala moj put u centralnom ofisu na način da sam koordinisao potrebe razvijenih država poput Engleske, Španije, Nemačke i Francuske u saradnji sa brend timovima koji se bave razvojem novih proizvoda i komunikacijskih platformi. Nakon dve i po godine rada u Pariza, ponuđena mi je nova prilika – da osvojim tržište Italije kao Marketing Director za Maybelline New York.
Radili ste na različitim tržištima, u mnogim zemljama Evrope i Balkana. Kako uspevate da održite originalni identitet brenda, pri plasiranju na različitim područjima?
Globalizacija je neizbežna jer je evidentno svet digitala spojio sve kulture i države kao nikad pre. To znači da su potrošači i kupci izloženi svakom brendu u potpunosti i imaju slobodu da vide kako se isti plasira bilo to u Irskoj ili Portugalu. Jedan od ključnih zadataka jeste da se neguje i održi međunarodni identitet brenda i za to postoje sledeći alati: mi, kao međunarodni marketing tim igramo ulogu definisanja strateških obrazaca koji se preslikavaju širom zemalja – na prvi pogled može da izgleda da je sve različito, ali uvek postoje sličnosti i ključ je iste prepoznati. Međunarodni brend timovi razvijaju proizvode i komunikaciju na način koji odgovara svetskim trendovima – to znači da će reklama koju vidite u Engleskoj biti veoma slična onoj što je u Španiji – razlika će biti u jezičkoj adaptaciji, kao plasiranoj liniji proizvoda (na primer, u Nemačkoj ćete videti liniju proizvoda za oštećenu i tanku kosu, a Španiji za kovrdžavu), dok je digital namenjen za lokalne twistove koji rezonuju sa potrošačima na native način putem organskog advocacya. Svake godine, zemlje rade određena istraživanja koji pokazuju multispektralno stanje brenda, te nam to pokazuje gde bi trebalo da usmerimo fokus narednih godina.
Da li je vaša sposobnost da pronalazite kreativna rešenja, da donosite kompleksne odluke i prihvatite rizike, prepoznata kao vaš lični kvalitet (talenat), ili ste tu sposobnost otkrivali i razvijali kroz posao – ili možda i jedno i drugo?
Zahvaljujući iskustvu u retail svetu na NYX Professional Makeupu, koje je obuhvatalo kompleksni projektni menadžment otvaranja butika, imao sam mogućnost da ispoljim kreativnost – ponekad je to bilo od manjka izbora, ali svakako se uvek “rađalo” rešenje. Na ostalim pozicijama sam definitivno to usavršio, pogotovo uz rad sa brojnim državama, jer je moja uloga bila i konsultantska – zemlje bi dolazile sa izazovom i tražile rešenje, ja bih nudio moju viziju, a na kraju bi se uvek našli “na pola puta”. Ono što je definitivno prepoznato kod mene jeste “preduzetnički duh”, ownership i empatija. Kada se to poseduje, onda kreativna rešenja dolaze prirodno, a rizici se podrazumevaju, jer doživljavate vaš deo posla kao da je vaš, a ne nešto “što se završava posle 17 časova”.
Šta je za vas najveći izazov u poslu? Šta vam je najveće zadovoljstvo?
Najveći izazov je konstantno držati visoki nivo i kvalitet rada uprkos eksternim okolnostima. Prema mom mišljenju, taj nivo mora biti dosledan i ne trpi kompromise. Ponekad budu dani kada se ne osećate “na visini zadatka”, ali čak i tada je potrebno zablistati na način što pređete na cerebralni modus operandi, gde nema mesta emocijama. Šta mi je najveće zadovoljstvo? Kada vidim da se svaki dan isplatio, kada vidim da su timovi zadovoljni saradnjom, kada vidim da stičem prijatelje, ne samo kolege – kada vidim da sam bio u pravu.
Šta je za vas organski način rada? Zašto je jednostavnost u marketingu dobra?
Upravo zbog digitalizacije i povećane dinamike potrošači imaju sve manje vremena za bilo šta, a kamoli da preterano dugo tumače poruke brendova. Zato postoji trend sve minimalističnijih pakovanja, poruka i benefita u komunikaciji. Jednostavnost u svemu je dobra, zato Rusi imaju u uzrečicu sve genijalno je jednostavno. Sigurno nismo mislili kako je komplikovano koncipirani šoping centar genijalan, a moguće je da jesmo atribuirali ovaj kvalitet najjednostavnijem. Revitalift Laser, na primer, jedna od L’Oréalovih krema, ima mnogo claimova, međutim, kampanja koja je započela u Italiji , napravila je razliku uz jednostavan tagline “radi ono što kaže”. Potrošači su prezasićeni komplikacijama u svojim životima, hajde bar mi da ga olakšamo gde možemo.
Kako procenjujete tržište u Srbiji, gde vidite mogućnost uspeha?
Srbiju vidim kao tržište koje ima mnogo oscilacija u razvoju. Na primer, u Srbiji je i dalje visoka penetracija korišćenja sapuna kao alata za skidanje šminke, dok u isto vreme serumi i sofisticiranija nega za lice i kosu imaju svog potrošača. U paraleli, imamo situaciju da u Srbiji drogerije izgledaju svetski, čak bolje nego u međunarodnim metropolama. Gde vidim mogućnost uspeha? U kontekstu poboljšanja prodajnih rezultata: u edukaciji oko potrošačke rutine putem jednostavne komunikacije i teatralizacije na terenu, kao i u jasnim promo mehanizmima koji prikazuju uštedu bez komplikacija.
Što se tiče oblasti gde bi trebalo da se povede još više računa, smatram da e-commerce ima mnogo prostora za napredak – to je veoma bitan alat, nije dovoljno potencijalizovan. Ali, pre svega, generalno, ubeđen sam da je Srbija zemlja gde se kvalitet prepozna i gde je moguće doći do uspeha, pogotovo u međunarodnim firmama koje se trude da neguju svoje talente kako valja, poput L’Oréala.
Spremate se za nove zadatke u Italiji – dodaćete i italijanski jezik na svoj spisak. Koliko vam poznavanje drugih jezika olakšava učenje novog? Šta je za vas komunikacija – osim sporazumevanja rečima, razmene mišljenja i ideja?
Tako je, uskoro se selim u Italiju, preuzimam novu ulogu, a sa time u repertoar ću dodati još jedan jezik, italijanski. Poznavanje romanskih jezika poput francuskog i španskog su od enormne pomoći jer se radi o sličnoj gramatici i vokabularu. Ono o čemu se malo govori jeste da je svaki novi jezik mogućnost dodati sebi još jedan identitet, dakle kada govorim francuski moj način razmišljanja, gestikulacije i mimike je drugačiji nego kada govorim ruski – to i jeste lepota komunikacije, kada je sagovornik svestan da vi ne govorite jezik, već ga osećate, a tu je velika razlika. Mnogo ljudi tvrde da govore jezik, dok se suštinski samo služe istim, a razlika je u detaljima, tako da jedva čekam da se suočim sa italijanskom verzijom samog sebe.
Kako izgleda jedan vaš običan radni dan? Imate li vremena za sebe, imate li hobi, šta je ono čime se bavite u slobodno vreme? Šta vas opušta, šta vam „puni baterije“?
Sve počinje od toga kako stignem u kancelariju i sve postavim na svoje mesto. Nakon toga, obavezan ritual je kafa, posle čega poćinje niz internih i eksternih sastanaka koji oduzimaju mnogo energije. Ono što je “sveto” kod Francuza jeste ručak – svaki dan u 12.30 časova kancelarije se prazne, a korporativna kantina se puni entuziastičnim kolegama iz L’Oréala – u pitanju su hiljade ljudi koji se dele utiscima i šire mrežu. Upravo uz pomoć tih rituala – dolazak na posao, ispijanje jutarnje kafe i obavezan ručak, mozak vam je zahvalan jer pronalazi stabilnost i samim tim je spremniji da bude pouzdan saveznik u toku izazovnog dana.
Što se tiče slobodnog vremena i punjenja baterija: pored klasičnih hobija kao što su čitanje klasika, odlazak u pozorište, operu ili bioskop, volim da snimam nekoliko mini-videa godišnje sa mojim rođenim bratom. Ono što je poslednjih nekoliko godina već tradicija jeste snimanje “Christmas filma” svakog decembra gde volim da ispoljim još jedan talenat – glumu i imitiranje glasova i akcenata. Tako pre nekoliko godina, na primer, brat mi je igrao ulogu Drakea, a ja Franka Sinatre koji dolazi u goste. Iduće godine, Robert Downey Jr. i Jason Statham su pokrenuli istragu i došli do Drakeove kuće da ga ispitaju o čemu se radi. Na takav način, brat i ja izmišljamo nesvakidašnje scenarije i igramo različite uloge – tim samim i punimo baterije.
Šta mislite, koje vrednosti treba da neguju mladi ljudi, oni koji tek kreću u potragu za svojim životnim opredeljenjem?
Integritet – tu sve počinje. Čovek mora biti kompletan, mora da poseduje plemenite principe – potrebno je izbegavati negovanje negativnih emocija poput sujete i zavisti. Takođe, krucijalno je ispoljavati transparentnost i poštovanje – uvek se više ceni iskrenost i skromnost, a male laži ili arogancija dovode do bespotrebnih izazova. U paraleli, potrebno je negovati osećaj odgovornosti koji ne treba izbegavati. Istina je da zaposleni imaju mnogo prava, ali ništa ne treba zloupotrebljavati. Život je zaista pun vrlina ličnog karaktera, ali posao je isto vrlo bitan, a to mora da se oseća sa strane poslodavaca, mentora, a i okruženja. Jedno pitanje koje preporučujem mladim ljudima da sami sebi postave jeste da preispitaju izreku Makijavelija: „Da li cilj opravdava sredstva?“ Ukoliko je odgovor „da“, preporučio bih da se preispitate i pokušate da ponovo rezimirate vašu skalu vrednosti, jer je dati odgovor netačan.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Aleksina Đorđević
