Polovinom 17.veka, Luj XIV je izgovorio čuvenu rečenicu „država, to sam ja“ (barem mu se ta izjava pripisuje). On je bio uspešan vladar, stvorio je jedinstvenu državu koja je dominirala vojno, politički, ekonomski i kulturno na području današnje Evrope i ako je stvarno rekao nešto što isprva deluje arogantno, izgleda da je samo bio potpuno svestan kako stvari funkcionišu i da je bio veliki vizionar. Danas, onaj ko vodi uspešan posao može da kaže „biznis, to sam ja“ i da opet bude shvaćen pogrešno, ili sa rezervom. Zašto je istina da svako može i treba da bude svoj biznis?
Ne mislim da je svako ko ima svoj biznis Napoleon, mada mi se čini da je previše takvih koji o sebi misle da su carevi čim pokrenu neki biznis. Danas moramo da budemo svesni da se koncept rada radikalno menja i to takodje kao rezultat ove nove tehnološke revolucije. Ona prethodna, industrijska je takodje promenila karakter rada – oslobodila je čoveka vezanosti za zemlju i privezala ga za mašinu. Dobili smo koncept radnog mesta i radnog vremena.
Tada i tako su stvoreni moderni gradovi. Ova nova tehnološka revolucija u kojoj mi živimo i čiji smo akteri ukida takav koncept radnog mesta i radnog vremena. Uz laptop i dobar net sve više poslova možete da obavljate nezavisno od vaše fizičke lokacije i da radite onda kada to vama odgovara.
U tom smislu svaki pojedinac zaista postaje svoj sopstveni biznis jer sve više može da odredjuje kada i gde će da radi. Još smo na početku tog procesa, a možemo da ga prepoznamo po sve većem broju frilensera, ljudi koji nisu zaposleni kod svog poslodavca, već rade po ugovoru i to sve češće za više njih istovremeno.
Rezultat toga je i ekspanzija tzv. “co-working prostora” u kojima vi kao individualac možete da zakupite radni sto i da svoj posao obavljate u ambijentu koji vam prija jer ste tu okruženi ljudima poput vas i koji rade svoje poslove a istovremeno pripadate zajednici ljudi sa kojima se povezujete i družite u tom istom prostoru.
Ima ljudi koji nisu dostupni široj javnosti (uglavnom su u pitanju lekari, travari, homeopate, kiropraktičari) čiju reklamu nikada nigde nećete videti, jer je nemaju, nema ih ni na društvenim mrežama, do njih se dolazi na preporuku i čeka na red, jer su – prezauzeti. Ako sam dobro razumela, to je srž modela „sadržaj, kvalitet, poverenje, komunikacija“. Kako se to primenjuje u drugim poslovnim oblastima?
To je već danas postala osnovni kriterijum uspešne komunikacije. Reklama je mrtva, živela preporuka. Preporuka koja je rezultat stvarnog pozitivnog iskustva u korišćenju nekog proizvoda ili usluge je uvek bila jedan od bitnih kriterijuma na osnovu kojih smo se odlučivali šta ćemo da kupimo. Razlika je u tome što su one do juče bile dostupne za mali broj uglavnom marginalnih proizvoda i usluga, a samo neke smo dobijali preko mas medija kao posrednika.
Danas je komunikacija demokratizovana i zahvaljujući novoj tehnologiji dostupan nam je daleko veći broj izvora informacija pa tako i preporuka. Još ako one dolaze od ljudi koje znamo i kojima verujemo to nam postaje osnovni kriterijum pri donošenju odluke o kupovini.
Gde je danas u marketingu televizija, u odnosu na internet?
To je veštačka dilema. Marketing danas ne bi trebalo da se bavi pitanjem kako nešto iskomunicirati već šta komunicirati i pre svega zašto. Zato oni koji se bave tržišnom komunikacijom kroz koju žele da predstave neki proizvod moraju prvo da definišu šta je tema komunikacije i zašto ta tema može da interesuje neke ljude i da onda oko te teme prvo okupe ljude. Da bi neko prepoznao svoj interes za temu koja se nudi u njoj mora prepoznati svoja očekivanja i poželeti da čuje iskustva drugih i da na osnovu toga poželi da sa njima uspostavi odnos upravo na osnovu teme koja ih povezuje.
Tek tada se odredjuju najprimerenije medijske platforme na kojima se ta komunikacija uspostavlja. To mogu da budu društvene mreže, a može da bude i neko okupljanje i susret u živo, ili nešto sasvim treće, a najčešće je kombinacija različitih platformi koje omogućavaju da se prvo ljudi povežu preko teme. A tema se sastoji od sadržaja i načina na koji je on predstavljen, a to je kontekst koji je podjednako bitan. Tek onda dolazi proizvod i komercijalni aranžmani.
Koliko je momenat tehnološke revolucije, zapravo evolutivni momenat?
Ova tehnološka revolucija nas zaista vodi ka veoma značajnoj evolutivnoj raskrsnici na kojoj će se sresti automatizovani čovek i humanizovani robot i to definitivno otvara pitanje da li je homo sapiens došao do kraja svog evolutivnog razvoja i šta sledi. Stalno povećanje kapaciteta ovog našeg ličnog kompjutera uz istovremeno smanjenje njegove veličine uskoro će nas dovesti do toga da deo te tehnologije više ne nosimo sa sobom već u sebi. Kroz samo par generacija bez te tehnologije nećemo moći da funkcionišemo čak ni na elementarnom nivou jer će ona uticati ne samo na našu svest već i na podsvest.
U tom smislu, kakva je vaša vizija – kuda ide ovaj svet?
Ne volim da pričam o vizijama, najčešće se ti svede na nivo “javlja mi se”. Inače, meni je bilo kakav pokušaj suverenog odgovora na pitanje “kuda ide ovaj svet” pretenciozan. Kada se takvo pitanje postavi onda imate, po pravilu, dva pristupa. Jedni vide budućnost kao samo med i mleko, a drugi vide katastrofu i da sve ide u…. Nisu u prvi ni jedni ni drugi.
Šta je „Mokrin House” i kome je to namenjeno? Ko su digitalni nomadi?
“Mokrin House” je kompleks pet zgrada moderne arhitekture i dizajna koje okružuju veliko dvorište u sredini, a nastalo je na mestu napuštenog i zapuštenog seoskog imanja u banatskom selu Mokrin. U njemu se nalaze objekti za smeštaj, rad i boravak frilensera koji u tom ambijentu pozitivne izolacije mogu da rade na svojim projektima. “Mokrin House“ je i mesto koje sve češće kompanije biraju za svoje tim bilding programe jer pruža jedinstveni ambijent i uslove za produktivan rad u opuštenoj atmosferi.
