Na prelasku u 21.vek nastala je mešavina onih koji su odrasli uz savremenu tehnologiju, onih koji se još uvek opiru tehnološkom napretku i onih koji su spremni da se prilagođavaju i menjaju, koji pokušavaju da razumeju šta je to donela tehnologija, šta se stvarno promenilo i na koji način to može da bude dobro i upotrebljivo – u poslu.
Danas svako može da se promoviše preko interneta i postigne popularnost, ali kad nekog globalna internet zajednica prepozna i izbaci u prvi plan, to je zato što ih je dotakao, izazvao, angažovao, podstakao da reaguju. Komunikacija, interakcija, poverenje, pripadnost – ne bi se reklo da ovi pojmovi pripadaju biznis svetu, ali oni ga zapravo definišu i usmeravaju u 21. veku. A Branimir Brkljač, marketinški stručnjak, osnivač „Mokrin House“ zna o tome ono što je potrebno da i sami znamo i usvojimo.
Kad kažete da je sadržaj ono što je najvažnije u biznisu, to deluje savršeno logično. Ljudi žele ono što im se dopada, što im deluje kvalitetno i uliva im poverenje. Ali ako jednom nasednemo na reklamu i ispostavi se da nismo dobili ništa od onog što je u reklami predstavljeno, bićemo mnogo oprezniji sledeći put, a bićemo i ogorčeni, pa ćemo svima pričati kako je neki brend, firma, ponuda – lažnjak. Kako je uopšte došlo do toga da marketing postane tako površan?
“Marketing” u onom tradicionalnom smislu je postao površan, jer su njegovi glavni akteri postali nervozni jer vide da ovaj dosadašnji model tržišnog komuniciranja postaje sve manje efikasan, a nemaju pojma šta se u stvari dogadja i sve se nadaju da će “ovo” proći i da će se vratiti stara dobra vremena. Stari model u kome se tržišna komunikacija definiše u trouglu “brend-agencija-medij”, a onda jednosmerno usmerava prema nekom tamo statističkom kupcu jednostavno više ne funkcioniše i ta zgrada se više ne može sačuvati od propadanja ma koliko se ulagalo u krečenje fasade.
