Jedan ste od retkih rep muzičara iz Srbije koji su ostali dosledni onom pravom repu i niste dozvolili da se moderni trendovi mešanja rep muzike sa turbo-folkom odraze na vaše stvaralaštvo. Koliko je bilo teško ostati dosledan putu koji ste sebi zacrtali još na početku karijere?
GRU: Mislim da sam ostao dosledan tom nekom zvuku koji, u principu, meni prija i koji gajim od samog početka karijere. Prvi album je bio malo drugačiji od svega što sam radio, na kraju krajeva, i vreme je bilo potpuno drugačije, pa je bilo logično da se priča toliko o nekim lošim stvarima. Kasnije su se kroz sve albume koje sam radio i sve pesme koje sam radio, provlačile i lepe i ružne stvari – stvari koje sačinjavaju neki normalan život. Na muziku i dan danas, posle 20 i kusur bavljenja njome, na ovaj ili onaj način, ne gledam samo kao na posao, već prvenstveno kao na ljubav i potrebu. Verovatno je to razlog zbog kog nisam želeo da eksperimentišem sa nekim muzičkim pravcima koje realno nešto preterano i ne volim i koji nemaju dodirne tačke sa onim što ja radim.
Ne kažem da u narodnoj muzici nema dobrih stvari, daleko od toga. Ima jako dobrih stvari, ali mislim da ta muzika treba da se sluša na nekim drugim mestima i iz tog razloga ne želim da ono što radim mešam sa nekim pravcima sa kojima ne bi trebalo da se to meša. Možda sam rođen pod sretnom zvezdom pa je ta muzika kojom se bavim uspevala da mi obezbedi normalan život. Kažem, u nekom trenutku se to pretvorilo i u posao, ali na prvom mestu je ljubav, ali eto, ispostavilo se da to može da bude posao i poslednjih 20 godina živim od muzike. Znam da bi mešanje moje muzike sa nekim drugim stvarima verovatno donelo mnogo više novca, ali mislim da sasvim dovoljno zarađujem ovako, da imam normalan život, a da ujutru kad se pogledam u ogledalo nisam gadan samom sebi. U proteklih par godina je bilo dosta ponuda od vrhunskih imena te neke, da kažem, folk scene, kako se već to zove, ali nijednom nisam došao u iskušenje da uradim tako nešto, jer jednostavno znam da se u tome ne bih osećao dobro.
Kada već pominjemo nove trendove i tendencije u muzici, otkrijte nam kako vi gledate na muzičku scenu u Srbiji danas?
GRU: Mislim da moje svesno povlačenje iz medija i uopšte sa scene poslednjih nekoliko godina dovoljno govori o tome šta mislim o muzičkoj sceni u Srbiji danas. Mislim da ni na svetskoj sceni nije bolja situacija, ali je sve mnogo veće, pa je lakše naći nešto što valja. Ali, ono što se dešava u Srbiji – naročito ako vežemo muziku i medije – odnosi se na to da u medijima može da se pronađe samo neka muzika koja vređa zdrav ljudski razum. Daleko od toga da nema i kvalitetnih stvari, ali ih ima jako, jako malo i mislim da se većina ljudi koja se bavi nekom drugom vrstom muzike, šta god da je u pitanju, a da nije vezana za ovu trenutno popularnu muziku, taj neki folk i šatro srpski pop – ja ne znam, valjda to može da se nazove srpski pop, pošto takav pop nigde u svetu ne postoji – povukla i prestala da se bavi muzikom. Neki su, s oproštenjem, okrenuli dupe pa se prilagodili trendovima i verovatno im je baš iz tog razloga ovako kako jeste. Daleko od toga da imam i trunku dobrog mišljenja o trenutnoj muzičkoj sceni, zato je i došlo do povlačenja i “bacanja” na DJ-ing. Bavim se DJ-ingom već jako dugo, puštam muziku koju volim, nemam puno kontakata sa estradnom scenom i, iskreno, mnogo mi prija što je tako.
Ni kada sam počinjao nije bila ništa bolja situacija. To je bilo ratno vreme i tad je otprilike krenuo taj sunovrat kulture, a između ostalog i muzike. Ali, verovatno je zbog te neke naivnosti i tih nekih godina, jer sam kad sam kretao imao dvadesetak, sve to bilo lakše podneti i upustiti se u tu borbu sa vetrenjačama.
