Znamo koliko koraka dnevno napravimo, koliku težinu možemo da podignemo i za koliko minuta pretrčimo pet kilometara. Pratimo potrošnju goriva, stanje računa i rezultate omiljenog tima, ali često ne znamo sopstveni krvni pritisak, nivo šećera i holesterola ili obim struka. Upravo ti brojevi, koje najčešće proveravamo tek kada se pojavi problem, mogu mnogo ranije da pokažu da se u organizmu nešto menja – i da nam daju vreme da reagujemo.
Infarkt, moždani udar, dijabetes ili karcinom deluju kao jasne granice između perioda kada je sve bilo u redu i trenutka kada je nastao problem. Zdravlje se, međutim, mnogo češće menja postepeno.
Foto: Lummi/Hanseo Park
Prvi signali mogu da budu znatno suptilniji: manje energije, slabija fizička spremnost, sporiji oporavak nakon napora, problemi sa snom ili promene u seksualnoj funkciji. Lako ih pripisujemo godinama, stresu i obavezama, naročito ako nas ne sprečavaju da radimo i završavamo ono što moramo.
Ali telo retko šalje signale bez razloga.
To ne znači da iza svake promene stoji ozbiljna bolest. Međutim, određene promene zaslužuju više pažnje od automatskog objašnjenja: „Proći će.“
Godine nisu odgovor na svako pitanje
Rečenica „to je normalno u mojim godinama“ često se koristi mnogo ranije nego što bi trebalo.
Tačno je da se telo menja. Oporavak posle treninga može da traje duže, metabolizam se menja, a količina energije koju smo imali sa dvadeset verovatno neće zauvek ostati ista.
Ipak, godine nisu jedini faktor koji utiče na to kako se osećamo.
Kvalitet sna, nivo stresa, fizička aktivnost, telesna težina, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i pušenje mogu da utiču na svakodnevno funkcionisanje. Promena koju pripisujemo starenju ponekad ima uzrok na koji možemo da utičemo.
Zbog toga pitanje muškog zdravlja ne počinje tek kada se pojavi dijagnoza. Počinje mnogo ranije, u trenutku kada primetimo da nešto više ne funkcioniše kao pre.
Sek*ualno zdravlje ponekad govori o mnogo širem problemu
Problemi sa erekcijom za mnoge muškarce predstavljaju temu o kojoj se teško govori, čak i sa lekarom. Često ih prate nelagodnost, strah od osude ili pretpostavka da je reč isključivo o psihološkom problemu.
Uzroci mogu biti različiti. Stres, umor, određeni lekovi, hormonske promene i emotivni odnosi mogu imati značajnu ulogu. Ipak, erektilna funkcija zavisi i od dobrog protoka krvi, pa ponavljajuće promene ponekad mogu da ukažu na problem sa krvnim sudovima.
Foto: Lummi/Amino
Manji krvni sudovi mogu ranije da pokažu posledice narušene cirkulacije nego veće arterije. Zato seksualno zdravlje kod pojedinih muškaraca može da pruži važan uvid u šire stanje kardiovaskularnog sistema.
Jedna situacija nije razlog za paniku niti predstavlja dijagnozu. Međutim, problem koji se ponavlja ne treba da ignorišemo mesecima ili da rešavamo preparatima kupljenim bez pregleda. Razgovor sa lekarom može da pomogne da se utvrdi da li je uzrok prolazan ili zahteva dodatne analize.
Nekada telo prvi ozbiljan signal ne pošalje kroz bol u grudima, već na mestu na kojem ga muškarac najmanje očekuje.
Plodnost je deo muškog zdravlja, a ne samo planiranja porodice
O reproduktivnom zdravlju muškaraca često razmišlja tek kada par odluči da dobije dete. Do tada se plodnost uglavnom podrazumeva.
Ipak, kvalitet spermatozoida može da bude povezan sa čitavim nizom faktora: opštim zdravstvenim stanjem, telesnom težinom, izloženošću visokim temperaturama i određenim štetnim materijama, kao i pušenjem. Istraživanja su kod muškaraca koji puše beležila promene pojedinih parametara sperme, uključujući njenu koncentraciju, pokretljivost i oblik, mada nijedan pojedinačni nalaz ne pruža kompletnu sliku plodnosti.
Reproduktivno zdravlje zbog toga ima širi značaj. Ono može da bude još jedan pokazatelj načina na koji svakodnevne navike i opšte stanje organizma utiču na njegove funkcije.
Muškarci redovno proveravaju pritisak tek kada počne da pravi problem, a plodnost kada pokušaji da dobiju dete ne daju rezultat. Preventivni pregled mnogo ređe dolazi spontano. To je obrazac koji vredi promeniti.
Problem obično nije jedna navika
Zdravlje se retko može svesti na jedan izbor.
Čovek koji ne trenira možda svakog dana mnogo hoda. Neko ko se hrani raznovrsno može redovno da spava pet sati. Muškarac koji odlazi na sistematske preglede može istovremeno godinama da ignoriše stres, višak kilograma ili pušenje.
Telo sabira sve te faktore.
Problem obično nije jedna navika
Zdravlje se retko može svesti na jedan izbor.
Čovek koji ne trenira možda svakog dana mnogo hoda. Neko ko se hrani raznovrsno može redovno da spava pet sati. Muškarac koji odlazi na sistematske preglede može istovremeno godinama da ignoriše stres, višak kilograma ili pušenje.
Foto: Lummi/
Sanna Granqvist
Telo sabira sve te faktore.
Zbog toga promena ne mora da počne potpunom reorganizacijom života. Nekome će prvi korak biti redovniji san, nekome zakazan pregled, a nekome pola sata kretanja nekoliko puta nedeljno. Ako sedite veći deo dana, šetnja ne mora odmah da postane ozbiljan trening da bi bila korisna. Ako obroke uglavnom birate u poslednjem trenutku, dovoljno je da za početak jedan deo dana bolje isplanirate.
Važno je preispitati i navike koje su postale uobičajeni deo druženja, izlazaka ili opuštanja posle napornog dana. Kod alkohola nije važna samo pojedinačna prilika, već obrazac koji se vremenom stvara: koliko često pijemo, u kojoj količini i da li nam je alkohol postao gotovo automatski način da se opustimo. Smanjenje učestalosti i količine može biti realan prvi korak, posebno kada se promena uvede postepeno i dovoljno je jednostavna da može da se održi.
Sličan princip važi i za pušenje, naviku od koje se često teško odustaje. Prestanak pušenja ostaje najbolji izbor za zdravlje i o tome danas postoji širok naučni konsenzus. Ipak, činjenica je da mnogi pušači nastavljaju da puše. Zato je važno razumeti da različiti duvanski i nikotinski proizvodi mogu da podrazumevaju različite nivoe izloženosti štetnim materijama koje doprinose nastanku bolesti. Istovremeno, svima im je zajedničko prisustvo nikotina, koji izaziva i održava zavisnost, zbog čega se nijedan od tih proizvoda ne može smatrati proizvodom bez rizika, ali pametniji izbori i u ovoj sferi mogu doproneti stvaranju pozitivnih promena.
Kao i kod drugih promena, važni su informisan izbor i doslednost. Jedna šetnja, jedan kvalitetniji obrok, jedno veče bez alkohola ili jedan drugačiji izbor neće sami rešiti problem. Vrednost promene raste kada postane deo jasnog i održivog pravca.
Brojevi koje muškarci često ne proveravaju
Mnogi muškarci znaju koliko mogu da podignu na treningu, koliko kilometara mogu da pretrče i koliko im je potrebno da završe neki posao. Mnogo ređe znaju svoj krvni pritisak, nivo šećera, holesterol ili obim struka.
Ti brojevi nisu zanimljivi sve dok ne izađu iz normalnih granica.
Visok krvni pritisak, povišen šećer i poremećaji masnoća u krvi mogu dugo da postoje bez jasnih simptoma. Čovek može da radi, trenira i funkcioniše, a da istovremeno ne zna da se u organizmu razvija problem.
Foto: Lummi/
Maria Yaneva
Zato sistematski pregled ne treba da se čuva za trenutak kada nešto zaboli. Njegova svrha je upravo da otkrije promene pre nego što postanu dovoljno ozbiljne da ih svakodnevno osećamo.
Pregled neće rešiti način života, ali može da pokaže odakle je potrebno da počnemo.
Ne morate da čekate da problem postane ozbiljan
Postoji čudna logika po kojoj muškarac odlazak lekaru odlaže sve dok više ne može da ga izbegne. Dokle god može da radi, vozi, trenira ili izađe sa društvom, pretpostavlja da je dovoljno zdrav.
Funkcionisanje, međutim, nije isto što i dobro zdravlje.
Moguće je mesecima živeti sa manjkom energije, lošim snom, povišenim pritiskom ili promenama u seksualnoj funkciji i sve to prihvatiti kao novu normalnost. Vremenom se prilagođavamo i zaboravljamo kako smo se osećali ranije.
Odlazak na pregled ne znači da očekujemo lošu vest. To je način da prestanemo da nagađamo.
Posebno je važno potražiti savet lekara kada se promene ponavljaju, traju duže ili se pojavljuju zajedno. Umor udružen sa lošim snom, smanjenom fizičkom sposobnošću i promenama seksualne funkcije zaslužuje ozbiljniju pažnju od još jedne kafe i obećanja da ćemo se odmoriti tokom vikenda.
Zdravlje se ne meri samo brojem godina
Cilj nije samo živeti što duže. Važno je koliko dugo uspevamo da zadržimo energiju, fizičku sposobnost, seksualno i reproduktivno zdravlje, koncentraciju i samostalnost.
Na to utiču genetika i okolnosti koje ne možemo uvek da kontrolišemo. Ipak, deo slike čine i odluke koje ponavljamo: koliko se krećemo, kako spavamo, šta jedemo, da li pušimo, koliko dugo odlažemo pregled i da li reagujemo kada primetimo promenu.
Foto: Lummi/lébéa
Ne postoji jedna navika koja garantuje dobro zdravlje. Ne postoji ni jedan loš dan koji će sve pokvariti.
Postoji pravac u kojem se krećemo.
Muško zdravlje zato ne počinje velikom odlukom donetom posle ozbiljnog upozorenja. Često počinje malim, manje dramatičnim potezom: zakazanim pregledom, iskrenim razgovorom sa lekarom ili promenom navike koju smo godinama opravdavali nedostatkom vremena.
Telo ne mora prvo ozbiljno da se pobuni da bismo počeli da ga slušamo.
Autor: WMan redakcija
Foto: Lummi/Sam Schwartz Creations
