Mentalno zdravlje muškaraca ne podrazumeva samo razgovor o velikim krizama. Ono počinje mnogo ranije – načinom na koji spavamo, odmaramo se, reagujemo na pritisak i prepoznajemo trenutak kada više ne funkcionišemo punim kapacitetom.
Postoji, naime, vrsta umora koju ne rešava jedna prospavana noć.
Budite se bez energije iako ste legli na vreme. Teže se koncentrišete, a sitnice vas nerviraju više nego inače. Trening preskačete ne zato što nemate volju, već zato što nemate odakle da je izvučete. Na poslu i dalje funkcionišete, završavate obaveze i odgovarate na poruke, ali osećate da ste sve vreme na rezervi.
Ipak, kada vas neko pita kako ste, odgovor je gotovo automatski:
„Dobro, samo sam malo umoran.“
Kod mnogih muškaraca umor se ne doživljava kao signal, već kao nešto što treba prećutati i pregurati. Odmor dolazi tek kada se posao završi, problemi reše, računi plate, porodica obezbedi i sve obaveze budu pod kontrolom.
Problem je u tome što taj trenutak gotovo nikada ne dolazi.
Muška izdržljivost ne znači ignorisanje sopstvenih granica
Muškarci se često od najranijeg uzrasta uče da budu stabilni, pouzdani i spremni da podnesu pritisak. Takve osobine same po sebi nisu problem. Problem nastaje kada se stabilnost poistoveti sa ćutanjem, pouzdanost sa stalnom dostupnošću, a snaga sa ignorisanjem sopstvenih granica.
U takvoj predstavi muškosti, čovek koji nastavlja da radi uprkos iscrpljenosti deluje disciplinovano. Onaj koji uzima slobodan dan, odbija dodatnu obavezu ili priznaje da mu je potreban razgovor može da izgleda kao da nije dovoljno čvrst.
Međutim, izdržljivost nije sposobnost da beskonačno podnosimo opterećenje.
Prava izdržljivost podrazumeva i sposobnost da prepoznamo kada tempo više nije održiv. Vozač koji ignoriše lampicu upozorenja na kontrolnoj tabli nije hrabar – samo povećava verovatnoću da će kvar postati ozbiljniji.
Slično važi za telo i um.
Kvalitetan san nije luksuz, već osnova normalnog funkcionisanja
San je često prva stvar koju žrtvujemo kada nam nedostaje vremena. Ostajemo budni da završimo posao, pogledamo još jednu epizodu, odgovorimo na poruke ili jednostavno pokušamo da ukrademo malo vremena za sebe nakon dana koji je pripadao svima drugima.
Kratkoročno, takav izbor može da deluje praktično. Dobili smo još sat ili dva. Dugoročno, taj pozajmljeni period naplaćujemo kroz slabiju koncentraciju, razdražljivost, pad energije i osećaj da nam je za svaki zadatak potrebno više napora.
Prema stručnim preporukama, zdravim odraslim osobama uglavnom je potrebno najmanje sedam sati sna tokom noći, iako individualne potrebe mogu da se razlikuju. Redovno nedovoljno spavanje povezano je sa problemima fizičkog i mentalnog zdravlja, ali i sa većim rizikom od grešaka i povreda izazvanih umorom.
To ne znači da će svaka loša noć ostaviti ozbiljne posledice. Ne znači ni da svi možemo jednostavno da ugasimo svetlo u deset uveče i probudimo se potpuno odmorni.
Poenta je da prestanemo da tretiramo san kao prazno vreme između dva produktivna dana. San nije prekid funkcionisanja, već jedan od osnovnih uslova da možemo normalno da funkcionišemo.
Odmor nije isto što i besposličarenje
Kada kažemo „odmor“, mnogi prvo pomisle na godišnji odmor, putovanje ili čitav dan bez obaveza. Zbog toga oporavak počinje da izgleda kao privilegija koju je teško organizovati.
Međutim, odmor ne mora uvek da traje nedelju dana.
Ponekad je to pauza za ručak bez računara. Pola sata šetnje bez telefona. Veče tokom kojeg ne proveravamo poslovnu elektronsku poštu. Trening koji nije još jedno dokazivanje, već način da se rasteretimo. Razgovor u kojem ne moramo da nudimo rešenja, glumimo sigurnost ili opravdavamo svoja osećanja.
Odmor nije samo odsustvo rada. To je period u kojem se nervni sistem, pažnja i emocije više ne nalaze pod istim nivoom zahteva.
Zato ni višesatno skrolovanje telefona ne mora nužno da bude pravi odmor. Telo možda miruje, ali pažnja nastavlja da obrađuje nove informacije, vesti, poruke, tuđe probleme i sadržaje koji se smenjuju bez prestanka.
Mentalni reset počinje kada makar nakratko prestanemo da budemo dostupni svima i svemu.
Problem nije jedan naporan dan, već život bez oporavka
Naporne nedelje su deo života. Rokovi postoje. Mala deca bude se tokom noći. Finansijski problemi ne rešavaju se tehnikom disanja. Postoje periodi tokom kojih jednostavno moramo da podnesemo više nego inače.
Rizik nastaje kada privremeno vanredno stanje postane normalan način života.
Među rizicima za mentalno zdravlje na poslu Svetska zdravstvena organizacija navodi prekomerno opterećenje, duge ili nefleksibilne radne sate, nedostatak kontrole nad poslom i sukob poslovnih i privatnih zahteva.
Iscrpljenost, dakle, nije uvek rezultat loše organizacije pojedinca. Ponekad je posledica okruženja koje od ljudi traži više nego što dugoročno mogu da daju.
Nije realno očekivati da nekoliko saveta o produktivnosti popravi raspored u kojem se radi deset sati dnevno, telefon ostaje uključen tokom večeri, a vikend služi za završavanje svega što nije stalo u radnu nedelju.
Zato je važno razlikovati dve stvari: ono što trenutno možemo da promenimo sami i ono što zahteva ozbiljniju promenu uslova u kojima živimo i radimo.
Kako izgleda mentalna iscrpljenost kod muškaraca?
Mentalno opterećenje ne mora uvek da izgleda kao tuga ili potpuni slom.
Može da se pokaže kao stalna razdražljivost, gubitak strpljenja sa partnerkom, decom ili kolegama i povlačenje iz razgovora. Možemo poželeti da svako slobodno vreme provedemo sami, ne zato što nam samoća prija, već zato što više nemamo kapacitet ni za šta drugo.
Mentalna iscrpljenost može da izgleda i kao nemogućnost da uživamo u stvarima koje smo ranije voleli. Trening, druženje ili hobi počinju da deluju kao još jedna obaveza. Odmor stalno odlažemo uz rečenicu:
„Samo da završim još ovo.“
Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje navodi da je manja verovatnoća da su muškarci tokom prethodne godine dobili tretman za probleme sa mentalnim zdravljem nego žene.
Zbog toga razgovor o umoru, nesanici, povlačenju ili gubitku motivacije nije preuveličavanje problema. To može da bude prvi korak ka tome da problem ne postane ozbiljniji.
Ako takve promene traju duže vreme, postaju intenzivnije ili ozbiljno utiču na svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa lekarom, psihologom ili drugim stručnjakom može da bude važan naredni korak.
Mentalni reset nije još jedan zadatak koji morate savršeno da obavite
Kada shvatimo da nam je potreban oporavak, lako možemo da napravimo novu grešku – da odmor pretvorimo u još jedan projekat.
Kupujemo pametni sat, pratimo faze sna, pravimo preciznu jutarnju rutinu i zakazujemo meditaciju, hladan tuš, trening i čitanje. Posle nekoliko dana ne uspevamo da ispunimo plan i zaključujemo da nemamo dovoljno discipline.
Međutim, cilj odmora nije da postanemo savršeni u odmaranju.
Bolje je napraviti malu promenu koju možemo redovno da ponavljamo nego osmisliti idealnu rutinu koja će trajati četiri dana.
Ako trenutno spavate pet ili šest sati, prvi korak možda nije potpuno novi životni režim, već odlazak u krevet pola sata ranije. Ako posao redovno ulazi u večernje sate, početak može da bude isključivanje notifikacija u određeno vreme.
Ako ne možete da uzmete slobodan dan, pokušajte da zaštitite makar pauzu za obrok. Ako osećate da ste stalno mentalno „uključeni“, deset minuta hodanja bez telefona može da bude korisnije od još deset minuta skrolovanja na kauču.
Mali koraci ne rešavaju svaki problem, ali vraćaju osećaj da ne moramo samo pasivno da trpimo tempo koji nas iscrpljuje.
Mentalno zdravlje muškarca: Stajanje nije odustajanje
Postoji trenutak za napor. Za dodatni sat rada, težak trening, ozbiljan razgovor i preuzimanje odgovornosti.
Ali postoji i trenutak kada odgovornost znači stati.
Ne zato što ne možemo da izdržimo još jedan dan, već zato što razumemo da cilj nije samo izdržati. Cilj je ostati prisutan, zdrav i sposoban da živimo život koji pokušavamo da izgradimo.
Odmor nije nagrada koju dobijamo kada završimo sve obaveze. San nije gubitak produktivnog vremena. Razgovor o mentalnom stanju nije kukanje. Postavljanje granica nije sebičnost.
Muškarac ne postaje manje pouzdan kada prizna da je umoran. Naprotiv, pokazuje da razume sopstvene kapacitete i da ne želi da ljudi, posao i stvari koje su mu važne dobijaju samo ono što je ostalo od njegove energije.
Ponekad je najodgovorniji potez nastaviti.
A ponekad je najodgovorniji potez stati dovoljno dugo da ponovo možemo da krenemo.
Pročitajte i: Najbolji podkasti za mentalno zdravlje i wellbeing - top 9 lista
Naslovna fotografija: ChatGPT Generated
