U širem kontekstu, svaka navika je oblik zavisnosti. Ali svi neguju svoje navike i nikome ne polažu računa o njima, naročito ako su one deo naše dnevne rutine, koji nam omogućava da se osećamo organizovano i usredsređeno. Zavisnosti su nezgodne kad moramo da funkcionišemo bez njih, pa se ispostavi da smo toliko ometeni prekidom rutine, da uopšte ne možemo da se saberemo. Zavisnosti nam pružaju zadovoljstvo na koje smatramo da imamo pravo, u zavisnostima uživamo, a neke od njih su društveno prihvatljivije od drugih. Društveno prihvatljive zavisnosti imaju svi i ne samo da ih ne kriju, nego su one deo društvenog života, popravljaju raspoloženje, opuštaju i pružaju teme za razgovor.
Gledanje serija
Ozbiljni zavisnici trude se da prate sve nove serije. Oni koji se opiru, podlegnu jednoj ili dvema serijama, jer se svesno suzdržavaju. Ne žele da se osećaju primorani da sede pret TV-om u određeno vreme, ili da svaki slobodan vikend provode tako što će nadoknađivati sve propuštene epizode. Ali nema nikog ko se ponekad ne naprima na neku seriju, ili više njih i prosto jedva čeka momenat da ostane sam sa svojim užitkom i konzumira ga onako kako najviše voli – pred spavanje, ili uz kaficu, možda i u društvu u kome se zanimljivi momenti odmah pretresu i iskomentarišu.
Čitanje
To je jedna usamljenička zavisnost, koju dele retki povlašćeni, pripadnici sekte čitača. Ima dovoljno ljubitelja knjiga, ali prava zavisnost je kad svakog dana nešto čitate, uzimate iz biblioteke koliko god knjiga hoće da vam daju – a ako vas poznaju kao dugogodišnjeg zavisnika, daju vam i po pet odjednom – kad stalno njuškate po rasprodajama i kupujete polovne knjige preko interneta, stalno nosite neku knjigu sa sobom, svuda gde boravite imate po rezervnu knjigu, čitate po dve, tri knjige paralelno i birate ih prema trenutnom raspoloženju, čitate knjige koje ste već sto puta čitali, čitate brzo i sa zastrašujućom koncentracijom, u bilo kojim uslovima.
