1/3

Veoma popularan na netu, ni sam nije bio svestan koliko je čitan, kaže, a u njegovom pisanju istinu pronalaze svi oni, koji je pronalaze i u sebi i sopstvenom srcu. Blogdan se zove Bogdan Stevanović i njegovo pisanje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Blogdan 1 Intervju: Bogdan Stevanović Blogdan, bloger

WANNABE MAN: Da li si svestan da ženskoj populaciji vraćaš veru u muški rod? Nije laskanje, nije kompliment – samosvesne i jake žene u tebi vide emotivno pismenog muškarca, koji ume da bude muškarac. Senzibilitet i osećajnost, zajedno sa razumom i stabilnošću, to nije tako spektakularno, a ipak se retko sreće. Dakle, kako si ispao tako krasno muško čeljade? Koliki deo je genetika, vaspitanje, podrška, interesovanja, iskustvo, od čega si gradio svoju svest i stavove?

BOGDAN STEVANOVIĆ: Postoji jedna velika istina, a to je da niko nije onoliko dobar koliko misli za sebe da jeste, niti su drugi onoliko zli koliko ponekad mislimo da jesu. Gledajući genetiku, roditeljima nije jasno na koga sam povukao karakter. Da likom ne ličim na oca, verovatno bi se potegla priča da su me zamenili u porodilištu jer sam se izmetnuo kontra od očekivanog. Ali istina je da sam ovakav kakav sam jer su me oblikovali i oblikuju me i dalje ljudi oko mene. Kroz moje pisanje ne pričam direktno poimence o svima njima, ali svi oni pričaju kroz mene.

Verovatno imaš, kao i većina talentovanih, još neki talenat, još neku kreativnu sklonost? Šta je ono što si najpre otkrio, čime si se bavio i postoji li neki momenat u tvom životu koji te ključno opredelio za pisanje?

Godinama sam se bavio glumom. Zapravo sam svoje studentske dane proveo u Krsmancu baveći se glumom, a sporedna stvar mi je bila fakultet. U toj atmosferi sam fakultet i završio, kao nešto usputno, kao nešto što mi je bilo mučna obaveza pored glume koju volim. Bio sam čak i u užem krugu na Akademiji umetnosti u Novom sadu kod profesora Ljubomira Majere, a onda sam na završnom ispitu zaboravio tekst na sceni i naravno nisam upisao. O tome koliko sam talentovan kao glumac govori činjenica da me je reditelj koji je režirao predstavu u kojoj sam glumio u više navrata gađao svojim klompama dok sam bio na sceni… Jednom prilikom i flašom vode. Od 1,5l. Govorio mi da ne komentarišem likove koje glumim već da ih osećam i branim. Onda mi je u jednoj situaciji rekao da bih bio bolji pisac nego glumac, što je mene tad smrtno uvredilo. A onda sam nakon par godina shvatio da je u pravu. I hvala mu što mi je to rekao. I evo me danas, nisam pisac, ali se bavim pisanjem a ne glumom. I bolje što je tako.

Koliko te u životu košta iskrenost, neposrednost i pravičnost? Kanališeš li to najviše kroz pisanje, ili udaraš glavom o zid? Dopuštaš li sebi laganje, umeš li da taktiziraš – kako čuvaš sebe?

Pa verovatno da me košta, samo se ja ne preračunavam. Onog trenutka kad me je prijatelj pokrao – prekinuo sam prijateljstvo. Onog trenutka kad sam u vezi bio izneveren – vezu sam prekinuo. Onog trenutka kad su na poslu počeli da bacaju telefon o pod tokom sastanka – dao sam momentalni otkaz. Možda takve odluke imaju cenu, ali mene bi više koštalo da u tim situacijama idem protiv sebe i pristajem na malograđanske okvire. Zato nakon takvih incidenata samo ukinem svoje prisustvo u tom okruženju. Verovatno tako i čuvam sebe. Što se tiče laganja, svako ko bi rekao da nikad ne laže, samom tom rečenicom bi izrekao laž. Trudim da moje laži, ako se već njima katkad i služim, budu bele. “E izvini, ne mogu večeras imam obaveze…” A onda ostanem kod kuće i gledam House of cards do pet ujutru. (smeh)

Blogdan 2 Intervju: Bogdan Stevanović Blogdan, bloger

Šta danas znači biti pravi muškarac? I prava žena? Kome je teže (ili lakše) da se identifikuje sa svojom rodnom ulogom?

Mislim da bi bilo najbolje da izađemo iz te potrebe za etiketiranjem rečju “pravi/prava”. Ta kategorija je potpuno individualna i ne postoji mogućnost da se zaključi generalizacijom koje su to karakteristike koje čine nekog pravim. Moram da priznam da sam neko vreme i ja robovao toj etiketi gledajući svet oko sebe kroz takvu prizmu, a onda sam shatio da ćemo svi biti srećni tek kad svako od nas pokuša da bude najbolja verzija sebe, makar to kršilo pravilnik o pravim ženama ili pravim muškarcima. Hajde da pokušamo da budemo opozit od fejk, da budemo suštinski svoji, neovisno od toga kog smo pola. Tad ćemo biti pravi.

Editors choice