Kultura je mnogo više od kulturnih događanja, koncerata, izložbi, promocija, predstava, performansa. Čak mnogo više i od stvaralaštva. Kultura je prožeta svim našim vrednostima i bezvrednostima, svešću i nesvešću, ona je lična i kolektivna praksa življenja u civilizaciji, jednako kao i u prirodi.
Kultura pre svega znači poštovanje. Svih i svega. U kulturi možete biti borac, a možete biti i tvorac, zavisno od svog temperamenta, ličnih vrednosti i je l’, kulture.
Borac za kulturu će izgrditi nekog ko je bacio otpadak na ulicu, natrljaće mu nos što je tako nekulturan i ko ga je vaspitao i kakav primer daje drugima sram ga bilo. Tvorac kulture će mirno pokupiti otpatke, baciti ih u kantu i eventuralno reći počiniocu nekulturnog dela “Imali ste kantu odmah ovde, vidite?”
Borci žele da menjaju druge, tvorci bi možda isto želeli da se ljudi promene, ali nemaju kad da se upuštaju u prevaspitavanje, pošto su zauzeti stvaranjem. Tvorci se nadaju da će neko prepoznati nešto istinito u njihovom delu i da će se zbog toga osećati drugačije, razmišljati malo dublje i videti malo šire.
Borci dižu revoluciju. Tvorci se drže evolucije. Spor je tvorački posao, ali tvorac ne očekuje da će videti rezultate za života.
Koncept borbe je koncept ustrojstva sveta. Ustrojstvo sveta mora da se promeni. Da bi zavladala kultura, prvo mora da zavlada ljubav. I tako oni koji su vatreni zagovornici menjanja, uticanja, prevaspitavanja, svojom borbom protiv nekulture, jednako kao i svojom borbom za kulturu, održavaju, osnažuju i potvrđuju koncept borbe, a ne ljubavi i prihvatanja.
U vaspitanju, kad neko ponašanje kod deteta želite da iskorenite, potrebno je da ga potpuno ignorišete. Svako obraćanje pažnje, grdnja, primenjivanje ovakvih i onakvih metoda, osnažuju ponašanje koje hoćete da dete promeni. Retko koji roditelj ima tako dobre živce, takvu snagu svesti i sposobnost samokontrole, da sprovede to ignorisanje.
