Evo razgovora koje bi trebalo da vodite o svojoj ranjivost i krhkosti – a ne radite to…
Muškarci su u krizi. A kriza nije samo u tome što moraju da se prilagode svetu koji se brzo menja i u kome se smanjuje njihova potpuna dominacija u većini sfera. Teži deo nije ni učenje novih načina delovanja, sa više poštovanja i empatije, ne. Kriza je u tome što su muškarci ugnjetavani idejom o muškosti, željom da se vrate tradicionalne rodne uloge, ugroženi su osećanjem ljutnje i uvređenosti.
View this post on Instagram
U srži ove nevolje je status žrtve. Biti žrtva je osećaj koji opravdava stanje – žrtve nisu to po svom izboru, one su prepuštene na milost i nemilost zlonamernih sila van svoje kontrole. Status žrtve daje određeni stepen moralne pravednosti – ako vam je naneta nepravda, onda ste vi sigurno u pravu. Ali, biti muškarac i žrtva, izgleda kontradiktorno i suštinski podrivajuće.
Pisci i mislioci bave se fenomenom muževnosti u vreme kada je neverovatno zbunjujuće biti muškarac. Muške uloge se menjaju – stoički patrijarh koji je hranio i branio svoju porodicu, više ne važi kao arhetip muškarca. Muškarci su izgubili tlo pod nogama, dok žene velikom brzinom napreduju i pomeraju granice. Da li je muškost pala kao žrtva feminizma – metaforički i bukvalno?
Pročitajte i ovo: Šta bi žene volele da muškarci znaju o abortusu
Ako savremenim ženama nisu potrebni muškarci za finansijsku podršku, izgleda da im uopšte i nisu potrebni! Muškarci su postali potpuno beskorisni. Samo 20 posto najaktivnijih i najatraktivnijih muškaraca ima seks, a ostali se mire sa životom uz video-igrice i porno sadržaje. Ludilo!
Izgubljeni u ovom haosu, muškarci imaju šanse da progovore o tome koliko im je teško ovih dana. I to se sporadično dešava. Još uvek je vrlo neprijatno govoriti o muškim problemima, a to spada u diskriminaciju – kao da se muževnost izjednačila sa ostalim osetljivim grupama. Na mnogo načina, iz mnogo razloga, plašimo se da govorimo o problemu muškaraca u savremenom svetu, što je glupo, jer postoje legitimna pitanja koja treba rešavati.
View this post on Instagram
Žene su iznele svoje teške priče o seksualnom uznemiravanju i nasilju kroz pokret Me Too, ali muškarci su ostali odsutni. Oni oklevaju iz različitih razloga (baš kao što su žene oklevale i godinama čuvale svoje sramne i bolne tajne). Zamislite da muškarci progovore o tome kako su seksualno iskorišćavani, čak silovani – to je priznanje slabosti koja u potpunosti devalvira muževnost. Kako je moguće da nisu mogli da se odbrane, pobogu, pa muškarci su?! Kao žrtve silovanja muškarci su stigmatizovani baš kao i žene – sigurno su sami krivi za to i na ovaj ili onaj način su pristali. Naravno, seksualno nasilje nad muškarcima je retko, ženama se dešava daleko češće, ali i muške žrtve zaslužuju da se njihov glas čuje. Moramo naučiti kako da vodimo taj težak razgovor, a da ne umanjimo patnju drugih.
Pročitajte i ovo: Ubeđenja o seksu koja treba da odbacite
Posle mnogo, mnogo godina sveprisutnog maltretiranja, sve više osoba LGBT populacije oseća se spremno i pozvano da iznese svoje priče. U tom okviru, mora postojati način da se iznesu i specifični problemi muškaraca – od seksualnog nasilja, preko sve manjeg upisa na fakultet (snižavanje nivoa obrazovanja), do činjenice da dve trećine samoubistava počine muškarci.
Vreme je da se progovori, na informativan, saosećajan i osvešćen način o ovim pitanjima. Vreme je da čujemo i shvatimo priznavanje problema specifičnih za muškarce, a da pritom ne umanjujemo probleme sa kojima se suočavaju druge grupe. Svaki momak koji oseća da ga čuju i da o njemu brinu, potencijalni je saveznik u dugoj borbi za realnu ravnopravnost, onu koja uvažava i uzima u obzir sve razlike i koja predstavlja evolutivni put rodnih uloga i međupolnih odnosa.
Naslovna fotografija: instagram.com/manurios
Brankica Milošević
