Najteže emotivne borbe vodimo sa našim najbližima – ukućanima, porodicom, partnerima – sa ljudima koji najviše utiču na nas i koje ne možemo tek tako da isključimo iz svog života. Čak i kad nam uspe da od njih pobegnemo fizički, posledice podređenosti emotivnom vampirizmu, model bliskih odnosa koji smo izgradili sa bližnjima koji su nas uništavali, pratiće nas i zahtevaće da se ozbiljno posvetimo radu na sebi i otpuštanju tih modela štetnih za druge emotivne odnose koje pokušavamo da izgradimo i štetne pre svega, za odnos prema sebi samima. Evo pokazatelja da je ono sa čime se boriš i ne znaš kako da se izboriš, emotivni vampirizam, koji tvoji najbliži sprovode nad tobom, verovatno potpuno nesvesni onoga što rade.
Ništa što kažeš ili uradiš nije dovoljno dobro
Kad si nešto uradio, zašto si uradio tako, kad nisi, zašto nisi nikako – a ti znaš da ne postoji način da budeš pohvaljen za ono što si uradio, ili da makar niko ništa ne prokomentariše. Tvoje uspeh u školi nije dovoljno dobar, tvoj način pranja sudova je potpuno pogrešan, sport kojim se baviš je bezvezan (a ako se ne baviš nikakvim sportom, stalno te teraju da počneš, jer vidi kakav si, sav si se ulenjio i otromboljio) tvoj način života je neuredan, tvoji stavovi su neprihvatljivi, ti si neodgovoran… I tako unedogled. Sve što dobijaš za bilo šta što uradiš ili ne uradiš jeste kritika. Uvek može bolje i drugačije, a ti nikako da pogodiš šta to treba da uradiš bolje i drugačije, jer kako god da izvedeš stvari, koliko god da se potrudiš i koliko god da si sam zadovoljan onim što uradiš – oni imaju primedbe.
Traže od tebe savršenstvo i ne tolerišu greške
Ponašaju se kao da su sami savršeni i nedodirljivi i da si ti zapravo, jedini izvor grešaka u njihovom životu, jer nikako da te uvedu u red. Što proizilazi iz ovog prethodnog – da ništa što uradiš nije dovoljno dobro. Ne pružaju ti nikakvu podršku i podsticaj i izazivaju u tebi osećanje krivice, nemoć i užasan revolt. Ti znaš da oni koji te vole ne bi trebalo da se tako ponašaju prema tebi i da negde nije istina da ti oni to govore za tvoje dobro, jer žele najbolje za tebe, nego da te jednostavno ne poznaju, ne prihvataju i ne podržavaju. Uvek za tebe imaju primer nekog boljeg i uspešnijeg, koji je idealan, a ti nikako ne možeš da ga dostigneš.