Dvadesetak godina, to je ta mladost. Pun si snažnih ubeđenja, veruješ da si shvatio i iskusio dosta toga, a zapravo si tek počeo. Trudiš se da postupaš ispravno, da rezonuješ zrelo, da budeš osoba od poverenja i ponekad uspevaš da ubediš sebe da ti baš ide. Ali u mnogim stvarima si nesiguran, neodlučan, otkrivaš da su tvoja ubeđenja labava, stavovi plitki, vrednosti diskutabilne. Učiš. A kad uči, mlad čovek mora da greši, tako je zamišljeno. Tome služi mladost. Da udariš glavom u mnoge zidove i da otkriješ da su neki tvrđi od tvoje glave. Evo grešaka na koje treba da računaš.
Upadaš u slične emotivne šeme. Privlači te isti tip devojaka, sa kojima uvek nagrabusiš. To su lekcije koje će se ponavljati dok ih ne savladaš. Možeš da očekuješ da će to potrajati i da će ti trebati još dosta iskustva i iskrenosti prema sebi, da shvatiš obrasce koji te teraju da odigravaš jednu istu ljubavnu priču.
Gubićeš vreme igrajući igrice, gledajući serije, opijajući se na besmislenim zabavama kojih se posle više ne sećaš, umesto da radiš nešto konstruktivno – da učiš, da vežbaš, da se posvetiš devojci. Ali ti još uvek imaš vremena za gubljenje i ne znaš koji su ti prioriteti. Saznaćeš.
Zaboravljaćeš da uzvratiš prijateljima na pažnji koju su ti ukazali – platili ti piće, doveli te kući kad nisi bio u stanju sam da dođeš, pravili ti društvo kad si bio usamljen i rastrojen. Bićeš sebičan, ali kad to shvatiš, lakše ćeš prevazići taj oblik sebičnosti.
