Kada ste zabrinuti za zdravlje ili mentalno stanje svog prijatelja, to znači da nešto nije u redu, a ne možete ga prosto pozvati i pitati „kako si“. To može biti „muška stvar“ jer inače sa prijateljima ne razgovarate mnogo o ličnim stvarima, a takođe ne želite ni da se prijatelj oseća razotkriveno. Muška ranjivost je teška i instiktivno znate da je bolje da pretpostavljate da će sve biti dobro, ili da se pravite da niste zabrinuti, da ne biste prijatelja dodatno destabilizovali. Uostalom, sam će vam se poveriti i zatražiti pomoć, ako mu je potrebna, zar ne? Ali, ni vi ne verujete u ovo, jer je verovatno to ono što biste i sami uradili tek u najgorem slučaju, a možda ni tada. I zato ste i dalje zabrinuti, a vreme prolazi. Pomišljate kako ćete se osećati ako prijatelj naškodi sebi i da li ćete ikada sebi moći da oprostite što niste reagovali. Na dobrom ste putu, vaša briga nije neopravdana i potrebno je da nešto učinite.
View this post on Instagram
Kako da pristupite prijatelju kad znate da nešto nije u redu
Razgovor koji može da promeni život
Nema načina da zaobiđete bolnu temu, a da ipak pružite podršku i pomoć, zato ćete morati da uradite ono što vam teško pada – da inicirate otvoren i poverljiv razgovor. Možda se već desilo da vam to isto predlaže član porodice vašeg prijatelja, ili zajednički prijatelj – oni vas ocenjuju kao stabilnu osobu, koja može to da izvede, a ni oni ne zaključuju površno. Ako traže da se angažujete, verovatno ćete moći to da izvedete bolje nego bilo ko od njih. Znači, vi to možete. Ako se prijatelj ne javlja na telefon i ne odgovara na poruke, obiđite ga, taj razgovor treba da vodite lično, a ne preko telefona. Možda je i bolje da prosto „upadnete“ bez najave. Odbacite svako pretvaranje i pokušaj da šalom „probijete“ led, jednostavno uložite svoja iskrena osećanja i nastupajte iz svoje iskrene brige za dobrobit osobe koja vam znači. Počnite sa „jesi li dobro“ stavljajući svom prijatelju do znanja svojim prisustvom, pogledom, stavom i energijom da ste tu za njega i da ne očekujete da umiri vaše strepnje, već da zaista želite da mu pomognete, na bilo koji način.
Jedini pravi pristup je, dakle, da drugoj osobi pokažete da vam je zaista stalo do nje, da je ne osuđujete i da niste došli da joj delite savete, već da saznate šta se dešava i kako možete da pomognete. Svako ko pati, iz bilo kojih razloga, oseća da je sam na svetu, da ga drugi ne razumeju, stidi se svoje slabosti i teško mu je da se otvori. Morate biti voljni da sve to prihvatite i da sedite sa svojim prijateljem i njegovom patnjom, ne nudeći gotova rešenja, slušajući i saosećajući.
Odakle da počnete kad nešto nije u redu
Počnite od sebe. Od toga kako ste se osećali u kriznim situacijama, šta vas je dodatno opterećivalo i nerviralo, a šta vam je značilo i šta vam je pomoglo, iako ste se opirali i niste bili otvoreni za traženje pomoći. Taj važan razgovor koji neće biti prijatan, treba da počne u vama, na mestu vašeg iskustva i saosećanja. Budite spremni da saslušate sve što prijatelj ima da kaže, kao i sve što ne želi da kaže i nemojte ništa primati lično (jer on može izgovoriti neprijatne stvari, koje vas mogu povrediti, a koje ipak nemaju nikakve veze sa vama, već sa njegovim pokušajem da se odbrani – svih i od svega, pa i od vašeg pokušaja da mu se približite). Takođe, možete ustanoviti da je prijatelj potresen i povređen, ali da se sasvim dobro nosi sa svojim stanjem, od čega će vam svakako laknuti, ali u tom slučaju nastavite da ga „pratite“ i „proveravate“. Njemu će značiti to što zna da ste tu za njega i da može da vam se obrati – pa čak i da ne mora da vam se obraća, jer ćete vi preuzeti inicijativu. Znaće da vam je stalo i to je jako važno.
Pročitajte i ovo: Zašto je mentalno zdravlje apsolutno najvažnije
Kako da postavite pitanje
Ključno je da pristupite iskreno, sa mesta saosećanja, bez šegačenja i bez drame i da vam ne bude neprijatno što to radite. Kao što je rečeno, možete jednostavno pitati „da li si ok“, „šta se dešava“ i možete reći da ste zabrinuti, jer osećate da nešto nije u redu. Prijatelj se može iznenaditi, jer je mislio da njegovo stanje nije tako očigledno, ali svakako će osetiti vašu iskrenost i nameru da mu se približite i podržite ga. On pokušava da ostane povezan sa sobom, a to što neko pokušava da se poveže sa njim (i što već jeste povezan, jer oseća da nešto nije u redu) može biti svetlo na kraju tunela, ili prosto ohrabrenje i olakšanje.
Svakome je lakše kad se otvori
Ovo može ići teško i biti bolno i za slušanje i za gledanje, ali ostanite mirni – tu ste da pružite priliku svom prijatelju da se otvori, da podeli svoj teret sa vama, da čuje sam sebe, a to je osetljiv i važan zadatak. Potrebno je da i sami budete otvoreni za slušanje i prihvatanje, bez predrasuda i ostuda. Vaš „posao“ je da potrvrdie istinitost i značaj osećanja i stanja vašeg prijatelja, a ne da ga uveravate da stvari nisu tako strašne i teške, kao što izgledaju. Možda vam se čini da je to utešno, ali nije, to je obezvređivanje osećanja i potpuno je nekonstruktivno, kao kad nekome kažete „opusti se“ i „smiri se“ dok je napet i uznemiren. Kada čujete sve što prijatelj ima da kaže, možete ga pitati šta misli o tome da poseti terapeuta i možete predložiti da mu pomognete u tome. Ako i sami imate pozivitno iskustvo sa terapijom, dobro je da to kažete – vaš prijatelj treba da zna da nije sam u onome što proživaljava i da nije sramota tražiti stručnu pomoć.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Super stvari koje treba da radite kad ste singl
Posle razgovora
Kada se teške teme jednom načnu i kada se vaš osećaj da nešto nije u redu definiše kroz razgovor, tek ste na početku. Otvaranje, priznanje i poveravanje je samo prvi korak na dugom putu podrške i ohrabrenja koje treba da pružite prijatelju.
Razmislite o tome šta bi vama pomoglo usred intenzivne patnje, pitajte prijatelja da i on razmisli o tome – neka mašta, neka kaže šta je ono što bi mu pomoglo i razrešili stvari, šta god to bilo i koliko god nerealno delovalo. Zajedničko promišljanje na ovaj način širi percepciju i možda se pojave neke opcije i kreativna rešenja, koja vam inače ne bi pala na pamet.
Nakon teških razgovora, možete nastaviti da se družite opuštenije – prijatelj zna da ste tu za njega i kad se jednom otvorio, više mu neće biti tako teško i neprijatno da razgovara sa vama o svojim problemima. Ponekad je to dovoljno da se neko izvuče iz depresivnog perioda, a kad pritisak popusti i kad počne jasnije da razmišlja, može da odluči o tome kako da popravi i uravnoteži svoje mentalno zdravlje. Vi ne treba na to da ga nagovarate, dovoljno je da budete prisutni, saosećajni i pažljivi i da predložite ono što znate da je vama pomoglo, ili što verujete da je dobro za vašeg prijatelja – i da verujete da će se on osnažiti i učiniti najbolje za sebe.
Naslovna fotografija: instagram.com/brianshimansky
Đorđe Đoković
