Od čega zavisi KAKO reagujete na stres

Elastičnost

Ona stoji između dve krajnosti, preterane osetljivosti i bezosećajnosti. Uravnotežen čovek nikako nije bezosećajan, on je uključen u sve što se dešava i na sve reaguje. Ali on ne tumači dešavanja kao neprijateljsku silu koja ga ugrožava, već kao životni izazov i u stanju je da iz svake loše situacije nauči nešto dobro, pozitivno i konstruktivno. Zato što je njegova rezilijentnost razvijena, on se ne lomi poput drveta, niti puca poput leda, nego reaguje kao guma – ugiba se pod pritiskom i udarcem, a zatim ponovo povrati oblik. Elastično stanje uma ne dramatizuje okolnosti, niti se od njih ograđuje, ono ih prihvata i nastoji da se u njima orijentiše, da oceni šta se može učiniti, a šta se mora istrpeti i zatim se adekvatno odaziva pozivu okolnosti. On tuguje kad je tužan, brine se zbog neizvesnosti, nervira se zbog ometanja, ali ne gubi orijentaciju u realnosti – ne misli da su se okolnosti zaverile protiv njega, već nastoji da uradi šta može, a ako ne zna šta može, onda ne čini ništa dok ne sazna. Poznaje granice svojih mogućnosti, ali spreman je da ih pomeri, da se žrtvuje i trpi, dok oseća da to ima smisla. Kad oseti da su mu snage na izmaku i da će se potrošiti a da nije značajno doprineo promeni stanja, on će se povući i usredsrediti na svoj oporavak i integraciju, makar taj čin drugima izgledao kao sebičnost i tvrdokornost. Uostalom, naši zdravi izbori često tako izgledaju kroz prizmu različitih realnosti i različitih odgovora na životne izazove koje ljudi neguju u svom pristupu životu, ne razmišljajući o tome da samo podmazuju ustaljene mehanizme, umesto da svesno i spontano biraju najbolje opcije.