Verovatno ima mnogo loših stvari u kojima si veoma dobar, pa čak i krajnje vešt i uspešan – odugovlačenje recimo, prebrza vožnja, mešanje alkoholnih pića do obeznanjivanja, vređanje u cilju samoodbrane i ko zna šta sve još. I verovatno uopšte nisi zadovoljan sobom zbog toga, pa veoma uspešno praktikuješ još jednu lošu stvar – negativno govoriš o sebi, možda ne toliko pred drugima, ali sam pred sobom se ne ustežeš da sebe nazoveš kukavicom, lenjivcem, budalom, jer ti najbolje znaš koliko zaslužuješ te epitete.
Na štetu sopstvenog samopouzdanja i integriteta, u stanju si da sebi redovno „udaraš vaspitne šljage“ kao da time nešto menjaš i poravljaš. I u tome je najveća zamka kritikovanja samog sebe – na tome se sve završava i krećeš u sledeći krug osećanja krivice, nezadovoljstva i hejtovanja samog sebe zbog svojih slabosti.
Kad malo razmisliš, videćeš da si sam sebi rekao okrutne i grube stvari, koje nikada ne bi rekao nekom drugom, da ga ne uvrediš i ne povrediš. Jer zamisli – kad bi druge tretirao kao što tretiraš sebe, verovatno ne bi imao ni jednog prijatelja, svi bi te izbegavali i verovatno smatrali da si lud.
