Emocija besa koja je povezana sa ljutnjom, javlja se vrlo rano, već između trećeg i šestog meseca života, a bebe i deca bes obično ispoljavaju u situacijama kada su sprečene da desegnu neki svoj primarni cilj. To što se ova emocija javlja tako rano, govori o tome da su ljutnja i bes potpuno normalna i najčešće zdrava ljudsa osećanja. Ali ona mogu da izmaknu kontroli, da „preuzmu“ osobu i postanu destruktivna.
Šta je ljutnja
Ljutnja je stanje koje varira od blage nervoze do intezivnog besa, kada može da dođe do „suženja svesti“ koje nas ostavlja lišene razuma i duboko uznemirene. Kao i sve ostale emocije, ljutnja menja hemiju organizma i iskazuje se i na telesnom nivou – srce počinje brže da kuca, disanje se ubrzava, diže se krvni pritisak kao i nivo adrenalina.
Ljutnja je veoma snažna emocija od evolucionog značaja i daje nam snagu da se borimo za sebe od kad postojimo kao vrsta. Isto tako, pomaže nam da bolje upoznamo sebe i druge, da postavimo i branimo svoje granice i poštujemo tuđe. Neka istraživanja su pokazala da bes gledano na duže staze ima pozitivan efekat u 40 % slučajeva.
Iz sopstvenog iskustva znamo kako se osećamo posle napada besa i kako smo skloni da se kajemo, preispitujemo i uviđamo sopstvene greške. One koji su povučeni i trude se da izbegnu svaki konflikt, uglavnom jedino bes pomaže da se zauzmu za sebe, odbrane svoje granice i održe osećanje samopoštovanja.
Međutim, teško je izaći na kraj sa besom, ako nas obuzme i oduzme nam kontrolu onoga što govorimo i činimo. U besu, ljudi često kažu i urade neoprostive stvari, zbog kojih se kasnije uzalud kaju i koje im stvaraju probleme u odnosima. Osim toga, stalna ljutnja i pogrešno kanalisan bes dovode do trajnog osećanja ogorčenosti, koje utiče na naš psihofizički balans.
