Muškarci su i dalje privrženi tradicionalnoj muškoj ideologiji, pokazuju istraživanja, i mada su stereotipi ženomrzaca, nasilnika, seksualnih predatora i hladnih očeva u velikoj meri prevaziđeni, pojedina toksična ponašanja se i dalje svesno i nesvesno podstiču. Sumorna statistika upozorava da to dovodi do smanjenog kvaliteta života, psihosomatskih oboljenja izazvanih usamljenošću, stresom i drugim psihološkim faktorima. Uz činjenicu da previše muškaraca i dalje smatra da je traženje pomoći zbog ovih problema zabranjeno, dobijamo koktel faktora koji pogoršavaju i neretko ugrožavaju živote muškaraca.
Koja toksična ponašanja društvo podstiče
Ne postoji jasna granica koja razdvaja toksičnu od zdrave muškosti, ali postoje dve ključne oblasti u kojima su muškarci u savremenom svetu i dalje zaglavljeni, a to je skrivanje ili umanjivanje slabosti, bola i osećanja i okrutno ponašanje prema onima koji su percepirani kao manji i slabiji.
Od najranijeg uzrasta dečaci počinju da shvataju da je izražavanje fizičkog ili emocionalnog bola anatema za pravu muškost i da ne treba da plaču, žale se i traže utehu, već da budu čvrsti i stoički prihvataju sve što ih snađe – da se ponašaju kao muškarci. Ovakve poruke dečaci dobijaju od onih koji im žele najbolje – roditelja, porodice i uže zajednice, ali i od društva u celini, koje im se obraća kroz likove superheroja, koji nikada ne posustaju i pobeđujući bol i slabost, pobeđuju zlo i stiču divljenje i priznanja. Mozak u razvoju lako utiskuje poruku da mora da pokaže izdržljivost i hrabrost (i sakrije slabost), ako hoće da ga drugi uvažavaju i vole. Kada odrasli šalju ovakve poruke dečacima, oni smatraju da im pomažu da odrastu i „očeliče se“, ali ishod je formiranje ličnosti kojima bukvalno nije dozvoljeno da izraze normalne ljudske reakcije na ono što proživljavaju. A ova toksična ponašanja ne ostaju unutar pojedinca, već se prelivaju i šire na druge ljude.
Muškarci rastu sa umanjenom emocionalnom inteligencijom, nesposobni da definišu svoja osećanja, kao i da ih izraze i traže podršku, zbog čega im je teško da uspostave zdravu komunikaciju i izgrade smislene i stabilne veze i odnose. Pošto je neosećanje svojih osećanja već veoma dugo sastavni deo muške ideologije, kada odrasli muškarci ne mogu da rade kroz svoje emocije na zdrav i produktivan način, ljudi ovo ne vide kao nezdravo, već vide da je muškarac – muškarac.
Promeniti toksična ponašanja može biti veoma teško i muškarci su obeshrabreni – za mnoge, trud koji treba da ulože u emocionalno opismenjavanje ne izgleda vredan, zbog rizika koji bi morali da preuzmu, emocionalno i društveno.
Toksična ponašanja “alfa” mužjaka
Jedna od posledica potiskivanja osećanja su toksična ponašanja prema slabijima – za one koji ne pokazuju čvrstinu i „podležu“ osećanjima (pokazuju ranjivost, bol, tugu), „pravi“ muškarci nemaju milosti. Ovo uverenje se potkrepljuje idejom o alfa-mužjaku, vođi čopora koji eliminiše slabije, ili ih drži u pokornosti, koja je stekla verodostojnost sedamdesetih godina prošlog veka, kao biološka, životinjska osnova, ali je kasnije odbačena. Kasnija istraživanja ponašanja vukova u čoporu, otkrila su da je alfa ponašanje koje su identifikovali zapravo reakcija mužjaka i ženki koji nastoje da zaštite mladunce. Postavka je odbačena, ali mit o alfa-mužjaku je ostao, kriveći percepciju i navodeći muškarce na toksična ponašanja u vezama i odnosima.
U nastojanju da impresioniraju „ženke“ iskazivanjem alfa ponašanja, muškarci često prilikom dejtinga pokazuju toksična ponašanja koja žene veoma odbijaju i zbog kojih se loše osećaju u njihovom društvu. U ta ponašanja spada snishodljivo i arogantno ponašanje prema konobarima i svima koji obavljaju uslužne poslove, koje dolazi iz uverenja da su „beta“ muškarci i žene inferiorni. Stavljajući ženi do znanja da ona ima unapred određeno i omeđeno mesto u njegovom životu i da se podrazumeva da je manje važna od njega, „alfa“ muškarac gubi šansu za zdravu romantičnu vezu, a svakako gubi i poštovanje žena i ostale „inferiorne okoline“ (što uopšte ne primećuje).
Pročitajte i ovo: Kako da budete pravi muškarac u savremenom svetu
Zašto učimo dečake ovakvom mentalitetu
Zapravo, ne postoji nikakva eksplicitna rodna ideologija kojom roditelji podstiču toksična ponašanja kod dečaka – u pitanju su suptilne poruke i podrazumevajući stavovi koji emituju svoj uticaj u porodici, školi, sportskom timu, među prijateljima. Niko nikada ne postavi dečaka ispred sebe i ne kaže mu „slušaj, treba da budeš se*onja i d*koš“, ali dečaci to vremenom sami protumače. Kao razloge zbog kojih se nasilni i kontrolišući muškarci uporno drže svog ponašanja, čak i kada ono očigledno povređuje ljude za koje oni tvrde da ih vole, istraživači navode prednosti koje i dalje nadmašuju nedostatke. A prednosti su držanje romantičnog partnera pod pritiskom, u stanju stalnog straha i spremnog da udovoljava svakom njihovom hiru – to je svakako poželjnije od ravnopravnog partnera, koji je srećan i opušten i koji čini usluge i velikodušne gestove iz iskrene ljubavi.
Ovakvo rezonovanje (nedostatak svesti o potrebi za emocionalnom inteligencijom) je ostatak ideja i stereotipa mnogih prethodnih generacija, za koje su toksična ponašanja bila potpuno normalna i uobičajena i široko društveno prihvaćena.
Zašto je tako teško promeniti “alfa” mentalitet
Ljudi se danas slažu da bi muškarci trebalo da budu u skladu sa svojim osećanjima, ali kao očevi, ne prepoznaju trenutke kada bi mogli da minimiziraju „neprikladna“ osećanja svog sina, odnosno, da ga ohrabre da prihvata i izražava osećanja, na nežan i podržavajući način. To je veliki zadatak za očeve, u kome se i dalje slabo snalaze, čak i kada žele da se ponašaju različito od svojih očeva i kada žele svojim sinovima emocionalno bogat život, spontanost razmene osećanja i slobodu da budu ono što jesu.
Ako tražite ispunjenije odnose, iskreniju i dublju komunikaciju, morate povećati nivo svoje emocionalne inteligencije i shvatiti zašto su toksična ponašanja – toksična (povređujuća i štetna) i za vas, i za ljude sa kojima pokušavate da ostvarite bliskije odnose. Ako želite da ostavite utisak na ženu kojoj se divite, pokažite svoje interesovanje i osećanja i pokažite ko ste i kakav ste čovek, umesto da joj pokazujete gde joj je mesto. Pokažite svoju ranjivost i osećajnost, jer za to je potrebna prava hrabrost. Nijedna žena vas neće smatrati slabićem zato što uzimate slabije u zaštitu (stare, decu, životinje), što ostale (muškarce i žene) tretirate sa poštovanjem, što pokazujete da vas nešto boli, brine i plaši, što ste zainteresovani za svoj duševni i emocionalni svet – naprotiv, smatraće vas izuzetnom osobom i poštovaće vas zbog toga.
Pročitajte i ovo: Muška ponašanja koja su prevaziđena (stereotipi koje treba da odbacite, jer više ne definišu muževnost)
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević
