Teško donosite odluke i stalno ste pod stresom
Vaš mozak radi prekovremeno, i teško vam je da odaberete jednu pomisao, jedan koncept i da se na njega usredsredite, jer se istovremeno pojavljuje još nekoliko koncepata i pomisli koje bi mogle da budu delotvorne i čiji razvoj može da donese poželjne rezultate. Kako da odaberete među tolikim obiljem? Od stotinu dobrih ideja, trudite se da pronađete onu koja je najbolja, najpraktičnija, najizvodljivija, ili koja uključuje i obuhvata najviše podvarijanti i najveći broj drugih ideja. I onda se dešava da ste mesecima blokirani, jer samo razmišljate, a nikako da odlučite šta da radite i da nešto preduzmete. Možda ste na rubu iscrpljenosti i depresije, jer vas vaša inteligencija maltretira.
Patite zbog intelektualne izolacije
Kad počnete nešto da izlažete, digresirate i povezujete – vezete suptilnu mrežu hipoteza, činjenica, ideja, mogućnosti i zaključaka koji otvaraju nova pitanja, blistate u punom sjaju – počnete da primećujete da vas ostali ne prate, da im to što govorite nije jasno i da im je dosadno. Osećate da vas posmatraju sumnjičavo i da misle da ste arogantni i prepotentni, a možda samo osećate frustraciju što vas niko ne razume. Možda vas često prozivaju da ste uobraženi, sveznalica i pametnjaković, a vama nije jasno zašto.
Društvena anksioznost umesto ispunjenosti i sreće
Hronična previsoka inteligencija je faktor nezadovoljstva i osećanja praznine – umesto sreće i ispunjenosti veoma inteligentne osobe najčešće pate od društvene anksioznosti. Usamljeni, nespremni da traže pomoć (jer trebalo bi da sami rešavaju svoje probleme, pošto su pametniji od drugih), previše ambiciozni, sa prevelikim očekivanjima i previsokim standardima – život je i inače dovoljno komplikovan, a inteligencija ga, sama po sebi, ne čini lakšim i jednostavnijim, nego ga dodatno komplikuje.
Izvor fotografija: unsplah.com
Brankica Milošević
