U savremeno doba emotivna pismenost je stvar opšte kulture, kao i gramatička i tehnološka. Šta to uopšte znači?
Emocionalna inteligencija je najopštije gledano, sposobnost prepoznavanja osećanja, a emocionalno pismene osobe su svesne svojih prednosti i slabosti, sposobne da dobro procene druge, lako prihvataju promene i teško ih je uvrediti. U kontaktu su sa sobom, lako uspostavljaju veze sa drugima, socijalni život im je bogatiji i interakcije raznovrsnije, umeju da razlikuju razumne emotivne reakcije od iracionalnih, bolje podnose stres i ostvaruju uspehe na svim životnim planovima. Zadovoljne su sobom i mentalno i fizički zdravije od onih čija je emotivna pismenost na niskom stupnju.
Iako je još filozof Aristotel upozoravao da obrazovanje uma mora biti praćeno obrazovanjem srca, da bi imalo vrednost, izgleda da se čovečanstvo masovno oglušilo o to upozorenje – ljudi generalno nastoje da prikažu inteligenciju i znanje, a da sakriju emocije. Slabo razumemo svoja osećanja, ne znamo kako da ih prihvatimo, ne volimo da ih preispitujemo i smatramo ih slabošću, ne izražavamo ih adekvatno i često ih se stidimo. Držimo se intelekta, a sa emocijama se baš i ne snalazimo – ne razumemo sami sebe i ne umemo da se približimo drugima, da izgradimo dublje i kvalitetnije odnose.
Kako da razviješ emotivnu pismenost?
Kada treba reći NE
Jedan od zidova i obrazaca odbrane je pristajanje na sve, kao i nabusito i tvrdoglavo odbijanje svega – ravnoteža je, naravno, negde na sredini. Reći DA životu i reći NE onome što sputava i ugrožava našu životnost, veština je koja se uči. Prepoznavanje onoga što je toksično i nepotrebno zasniva se na poznavanju sebe i razumevanju i prihvatanju svojih osećanja – osoba koja se bavi sobom, umeće da shvati i osećanja i motive drugih, pa će lakše proceniti u kojoj situaciji treba da se distancira i odbije toksične predloge i ljude. Prepoznavanje osećanja se ne odnosi samo na eksplicitna i izražena osećanja, već i na ona prikrivena, a kada dobro čitate druge, onda možete i da se zaštitite od njih, kada je to potrebno.
Oni koji ne žele da prigrle osećanja, da uče o njima i da ih osvešćuju, nespretni su u odnosima sa drugima i u privatnom i u poslovnom životu.
