Upoznajte Ivana Divana, beogradskog umetnika koji je nedavno prikazao projekat pod nazivom “Air Jastuci” i njime izazvao pravu društvenu pometnju i probudio radoznalost u prolaznicima koji su se našli oči u oči sa njegovim vazušnim “džinovima”. Ivan je diplomirao na vajarskom odseku na Fakultetu primenjenih umetnosti, ali njegovi umetnički apetiti prevazilaze klasično vajarstvo. On ne smatra da stvara umetnost, već da je sam umetnost – a pored konceptualnog projekta “Air Jastuci” istakao se mnogim kolektivnim, ali i samostalnim izložbama poput “Tu sam” i “Savremeni leševi”. Pored umetničkih, Ivan se obreo i u modnim vodama, a 2019. godine prikazao nam je svoju modnu kolekciju pod imenom “Mesara”. Ivan je umetnik širokih shvatanja, koji ne voli da bude ograničen jednim umetničkim medijem i koji živi ono što voli, a u nastavku teksta otkriva nam šta ga to inspiriše kada kreira, da li smatra da se umetnost može odvojiti od okolnosti u kojima živimo i zašto je mišljenja da će ljudi uvek biti u modi.
WANNABE MAN: Hvala ti na intervjuu! Kako si, kako je protekla godina uticala na tebe kao čoveka, a kako na tebe kao umetnika? I ima li razlike između ta dva?
IVAN: Hvala vama na mogućnosti upoznavanja mog stvaralaštva sa javnošću! Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti. S obzirom da je pandemija loše uticala na većinu branši, ja kao umetnost imam tu sreću da budem potpuno slobodan, pa i u doba popularne viruščine kada sam stvarao možda više nego inače. To je dobro, zdravo, ispravno i krajnje pozitivno stanje!
WANNABE MAN: Diplomirao si na vajarskom odseku na Fakultetu primenjenih umetnosti. Da li smatraš da je skulptura kao medij davno izašla iz okvira klasičnih materijala poput kamena, gline, mermera?
IVAN: Upravo tako, prošao sam kroz FPU ozvaničivši te godine divnim poznanstvima, iskustvima, kao i diplomama osnovnih i master studija. Tu sam se pored teorije susretao sa raznim materijalima i medijima, između ostog i slikarstvom, meni jako važnim. Što se tiče skulpture, iako je danas sve češće zastupljena u digitalnoj formi, smatram da će čovečanstvo dugo pratiti tradicionalan načina rada, pa i odabir samih materijala. Imam i svedoka, a to je istorija. Upravo iz tog razloga, ne skladištim iskustvo koje mi dozvoljava da i pored savremenog izražavanja moj studio izbacuje umetnost različitih doba, karaktera, pravaca, pa i medija. Treba vam realistična forma Mikelanđelove figuracije tela ili nešto apstraktnije poput Calderovih visuljaka? Treba vam crtež, grafika, akvarel ili recimo ulje na platnu – muzejski primerak replike devojke sa bisernom minđušom? Šta god je vama potrebno od umetnosti, a što je u skladu sa pravilima našeg studija, koja su vrlo jednostavna, a ima ih dva. Prvo je da poručilac odabere delo, a drugo je da ima novca. Mi mu na radost možemo pomoći u prvom, i u zavisnosti od potrebe ili mesta izlaganja realizovati odgovarajuće delo po ličnom ili zajedničkom senzibilitetu, a sve
češće se ljudi opredeljuju za moja savremena rešenja koja su zapravo i najbolja.
DCIM100MEDIADJI_0569.JPG
WANNABE MAN: Tvoja umetnička interesovanja i dela su daleko šira od samog vajarstva. Baviš se konceptualnim radom, a kreirao si i modnu kolekciju pod nazivom „Mesara“. Postoji li medij u kojem smatraš da najbolje izražavaš svoje ideje ili voliš da ostaješ svestran?
IVAN: Striktno odrediti i zadržati određeni medij je neki vid samosvesne selektivne ograđenosti, što meni ne prija niti ikako može da me izrazi u potpunosti. Za mene je to kao kada bih se odlučio za preferiranje jednog godišnjeg doba, a obožavam sva! To je upravo toliko prirodna stvar. Ne želim da budem sugestivan, ali ona prava jeste šarenolika, svaki put bez izuzetaka apsolutno različita, ne treba je ukalupljivati, niti se držati uigranih istorijskih šablona koji na primerima pređašnjih kolega govore kako postati umetnik.
WANNABE MAN: Kako si došao na ideju da kreiraš projekat „Air jastuci“? Odakle je potekla tvoja inspiracija i da li je postojao taj jedan trenutak u kojem ti se ideja iskristalisala u potpunosti?
IVAN: Prve skice su nastale 2017. godine, tada je startovalo i samo sazrevanje ovih remek-dela. Konkretno, ova ideja postaje kompletna kada do mene stiže vest da je moj Beograd najzagađeniji grad na svetu. Umetnost ne treba da se bavi filozofijom, politikom, naukom, ali treba da koketira sa njima. Upravo ona može da iznenadi recimo jednu sistematizovanu nauku koja radi sa činjenicama, a koja bi možda zaobišla sto godina uzaludnog uzdizanja određenog projekta, samo uz pomoć naše mašte koja ne mora imati striktno rešenje, ali ga može isprovocirati. Dakle, umetnost ne treba biti samo ukrasnog enterijerskog ili eksterijerskog karaktera, to ostavlja prostora
larpurlartizmu i postaje lepi suvišak. Ona treba da bude saučesnik u uspinjanju društva. Ne kažem da estetika nije doprinela, ali nije to sve što umetnost može i treba da pruži. Njom takođe možete tražiti odgovore velikih pitanja.
Fotografija: Privatna arhiva
WANANBE MAGAZINE: Šta simbolizuju nežni džinovi koje si kreirao?
IVAN: Govore kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim sadržajem. Odabirom baš te, svima dobro poznate forme jastuka, simbolično ukazujem na san svih nas iz kog se moramo probuditi.
WANNABE MAN: U okviru projekta „Air jastuci“ rekao si „Beograde, voli te jedan Ivan“. Koliko često dela koja kreiraš nastaju iz osećanja ljubavi?
IVAN: Da, Beograde volim te! Ljubav je tu od samog početka, jer živim ono što volim, a to je preduslov masterpiecea, jer ako nema ljubavi to ljudi osete.
Fotografija: Privatna arhiva
