Kako da zadržiš onu do koje ti je stalo

Pogrešna uverenja kojih treba da se oslobodiš zarad svog mentalnog zdravlja

Kako da pronađeš svoju snagu

Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

1/2

Previše vremena provedenog u snu (po deset, dvanaest i više sati), predstavlja poremećaj spavanja, baš kao i nesanica i ostavlja posledice na tvoj organizam, koje možda osećaš čak i kad previše sati spavaš samo vikendom, da bi nadoknadio neispavnost tokom radne nedelje. Zbog toga stručnjaci preporučuju uredan ritam života i redovan san – jer prespavanost iscrpljuje, kao i neispavanost.

Nekome je dovoljno sedam sati sna, nekome treba više od osam da bi se osećao sveže i odmorno. Ali, kada su u pitanju odrasle osobe, sve preko devet sati nije zdrav, nego prekomeran san, koji osim što ukazuje na postojanje nekog problema, ostavlja posledice na fizičko zdravlje i utiče na stil života.

spavanje 1 Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Prekomernim spavanjem povećava se rizik od raznih zdravstvenih problema, od gojaznosti i dijabetesa, preko srčanih bolesti, do moždanog udara, upozoravaju stručnjaci. Neka istraživanja su utvrdila da je prekomerno spavanje čak štetnije nego nedostatak sna.

Previše spavanja takođe može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje – odnosno, ono je obično povezano sa razvojem anksioznosti i depresivnim poremećajima. Često i zdrave i stabilne osobe imaju periode anksioznosti i depresivne epizode, kada u teškim životnim periodima prosto beže u san, povlačeći se od neprijatne realnosti. Ali, taj san nije okrepljujući, nego iscrpljujući – posle buđenja ne osećate se odmorno, nego mutno, omamljeno i beživotno i treba vam mnogo vremena da se rasanite i profunkcionišete. Svako ko je iskusio periode maratosnskog spavanja, zna šta znači lakonska izjava “što više spavaš, više ti se spava”.

Wannabe TV

Editors choice