Ne izbegavaš mesta i situacije koje te “teraju” da zapališ cigaretu. Na primer, posle ručka sa ortacima ili u saobraćajnoj gužvi, kada si u autu i ideš kući. Ili dok čekaš gradski prevoz. Ili… Šta god. Ne kažem da treba da ne jedeš ili ne izlaziš iz kuće, samo probaj da te kritične situacije prepoznaš, obuzdaš se i umesto paklice posegneš za žvakama. Ne primer.
“Blejiš”, umesto da se pokreneš. Fizička aktivnost ćete ometati u nameri da pušiš. Jer, nemaš kad – trčiš, vežbaš i slično. A kada “blejiš” kod kuće, na kauču, ako ne jedeš znaš i sam šta radiš. Da, pušiš jednu cigaretu za drugom. Iz dosade…
Ne dozvoljavaš nikome da ti pomogne. Nije pušenje bolest zavisnosti u toj meri da ti treba neka stručna pomoć (nadam se), ali slobodno reci prijateljima i članovima porodice da ti pomognu tako što će izbegavati da puše pred tobom. I tako što ćete prilikom druženja sedeti u delu kafića za nepušače. Šta im fali da se obuzdaju na sat-dva?!
