Depresija, bolest savremenog čovečanstva, povezana je sa stresom i vrednovanjem životnog uspeha, odnosno neuspeha i sa osećanjem bespomoćnosti da pronađemo i zadržimo smisao. Olako posežemo za ovim pojmom da opišemo kako se osećamo, a muškarci pogotovu lakše priznaju da su depresivni, nego da su tužni, kao da je sramota biti tužan, dok depresija ima težinu zbog koje ih niko neće kritikovati. Međutim, depresija je ozbiljna bolest u kojoj čovek gubi svu radost življenja i odustaje od života, na ovaj ili onaj način.
Depresija vas može koštati života, dok vas priznanje da ste tužni i bavljenje sopstvenom tugom, može uvesti u nove dimenzije samospoznaje. Depresija vas odseca od izvora života i radosti, dok vas tuga duboko povezuje sa sopstvenim bićem. Depresija zahteva lečenje antidepresivima, koje i nije lečenje, nego podrška vašem sistemu da se izbori sa zahtevima svakodnevice, kao što je na primer, onaj da ujutru ustanete iz kreveta i započnete dan. Zašto zazirete od tuge? Zbog čega imate potrebu da je sakrijete i potisnete? Neko vas je nekad ubedio da nije muški biti tužan? Da je sramota plakati i izražavati tugu? Da se treba držati u svakoj situaciji i biti jak?
