Ali vi možete da se držite, odnosno, da zadržite svu stabilnost i pružite drugima oslonac koji traže od vas iako ste tužni. Tuga nije suprotna od radosti, jer čak i u stanju tuge, možete osećati bogatstvo i intenzitet života i imati duboku spoznaju o tome da je tuga neraskidivi deo radosti življenja – dok depresija to sve depresivnoj osobi uskraćuje i onemogućava. Recimo da ste nekog izgubiti i bol je tako jak, da ne možete da ga obuzdate i zadržite u sebi.
Imate potrebu da plačete i oplakujete, stalno vam se vraćaju slike momenata u kojima ste propustili da osobi koju ste izgubili pokažete kako vam je važna, muči vas osećanje krivice i ne znate kako da prihvatite gubitak. I to je prirodno. Kad nekog više nema, to je tako neopoziva tuga, da svako mora da joj se pokori. Konstruktivan način da to učinite jeste da dozvolite sebi da osećate svu tugu i sav bol, da ispijete tu čašu do dna. Jer na dnu ostaje ono esencijalno – privilegija što je ta osoba bila deo vašeg života. Sećanje na radost, na kraju procesa tugovanja i dalje je čista radost. Možete više voditi računa o sebi, svesni ljudske krhkosti i prolaznosti i možete češće osobama koje su vam važne govoriti i pokazivati koliko ih volite.
