Ah, pa to sa parama i kvarenjem ljudi, isto je kao sa prebijanjem od alkohola. Znaš ono, duša od čoveka, al’ kad popije neku, pretvara se u zloduha od zveri. E pa neće biti. Koliko pijanstvo može da prozli dušu, toliko i pare mogu da pokvare čoveka. Dakle, samo onaj deo koji je već crn k’o đavo i samo čeka priliku.
Možda srećom ta prilika ne dolazi svakom kvarnjaku i zloduhu, jer kad pogledamo ove što su skroz namireni, kako su halapljivi i bezobzirni, možemo samo sa zebnjom da zamislimo kakvi bi bili oni sa dna, gladni i željni svega, da im nešto bog da pare.
Korupcija nije problem, nego priroda u čoveka, koji suočen sa zahtevima sticanja konta da mu nikad nije dosta, jer otkriveni i probuđeni apetiti otkrivaju i bude druge apetite, a čudo jedno šta sve možeš zajesti kad imaš čime.
Pa onda ona logika, dajte lekarima i sudijama vrhunske plate, da bi pošteno radili svoj posao, da ne bi bili prinuđeni da primaju mito, jer im nedostaju sredstva za život kakav valjda normalno mora da vodi jedan lekar i jedan poslenik pravde na zemlji. Znam ja i neke veoma savesne zdravstvene i pravničke radnike, čiji nivo bavljenja svojim poslom pare ne mogu ni da plate, ni dovoljno visoko da ocene. I nema tih para, čiji bi ih nedostatak ili izobilje navelo na nesavesnost, aroganciju, zabušavanje ili gramzivost. Ima takvih ljudi svuda, u svakom slabo ili odlično plaćenom poslu.
Samo što ima mnogo više onih drugih, kojima su pare direktno konektovane na mozak, srce i ostale vitalne organe, bilo o kojoj količini da se radi.
Oni što vole pare, k’o što neko voli cveće, cene pet dinara jednako kao petsto evra. Oni su verovatno savršeno u pravu, jer tako i treba da tretiramo pare – da ih negujemo, sadimo pelcere i staramo se da se razviju i razmnože, jer tako oplemenjuju naš život.
Ima i onih kojima je teško da uvide vrednost šarenih komada papira, koji pare smatraju nužnom neprijatnošću u dnevnoj komunikaciji, kojima pare nisu potrebne da izraze njihov uspeh i vrednost, koji ne shvataju dovoljno ozbiljno igru materijalizacije i odgovornost da svoju vrednost, svoje zalaganje i učinak izjednače sa adekvatnom sumom novca.
Njihova sreća i zadovoljstvo ne zavise od para, ali takvi treba da se sete Baje patka, njegovog prvog, srećnog novčića i njegovog uživanja u plivanju u parama. I treba pod hitno malo da se pokvare nekim parama, jer će im to popraviti odnos prema sticanju i status u društvu, a možda i svest o tome da su te stvari važne.
Za početak, kažu stručnjaci za pare – ne bankari nego oni što promovišu svesnost – treba u svom umu izjednačiti pare sa onim što one mogu da nam omoguće i što nam realno treba.
Ne brinite, ako ste malo na svoju ruku i van potrošačke groznice duha vremena, pare vam ne mogu ništa – osim da vam ulepšaju život.
