Čekate bolju budućnost
Ali ona nekako nikako ne dolazi. Trebalo bi da znate – sve što ne čuvamo, ne negujemo i ne prizivamo svojim delima, ostaje u paralelnim dimenzijama. Bolje sutra nikada nije postalo bolje danas, ako smo samo čekali da se desi. Sve što puštamo da ide samo, uglavnom ide nizbrdo i ode u tri lepe, jer nismo savladali duhovnu disciplinu nečinjenja. Da, to postoji i radi. Ali ne za nas, ako ništa ne činimo iz straha, malodušnosti, slabosti karaktera i besmislene nade da će se stvari same srediti. Nečinjenje kao vrhunski čin saglasja sa kosmosom, dolazi kad smo već pre toga učinili mnogo toga. Kad smo sami u sebi, u svom unutrašnjem životu i u svojoj egzistenciji stvorili uslove da nam dođe sve što nam treba i kad smo prihvatili da stvari koje su nam potrebne nisu uvek one koje priželjkujemo.
Svu svoju energiju ulažete u sticanje materijalne sigurnosti
Možda nekome ko stalno sastavlja kraj sa krajem deluje potpuno neverovatno da neko imućan može da bude nesrećan – čini mu se da bi novac rešio sve njegove probleme i doneo mu mir i stabilnost koji nedostaju. Ali sticanje novca ume da se pretvori u mašinu za mlevenje živih ljudi, koji onda robuju materijalnim vrednostima i nikako im ne izgleda kao da imaju dovoljno – uvek im treba više. Standard koji prati imućnost takođe je vrlo zahtevan, pa oni koji imaju, kao da zaista nikad nemaju dovoljno za sve svoje potrebe i troškove, koji su se udvostručili, upetostručili i umnožili toliko da oni žive samo za njihovo zadovoljavanje i pokrivanje. Priliv novca bi trebalo da bude jednak našem duhovnom bogatstvu, a u životu najčešće nije tako. Barem dok ne promenimo način na koji smo navikli da se odnosimo prema novcu i materijalnim dobrima.
