Ponekad su razlike između odustajanja od nečega što nisi isterao do kraja i svesti da si doterao do samog kraja i da je sada dosta, vrlo drastične, a ponekad su sasvim supitlne, ali presuđujuće. U suštini, kad odustaneš, osećaš se loše i potrebno je mnogo racionalizacije da bi sebe ubedio da si uradio pravu stvar, a kad je dosta, čist si pred sobom i možeš da kreneš dalje. Ponekad vrlo dugo ne odustaješ, dok se ipak ne umoriš i odustaneš, iako znaš da si mogao još, a ponekad je dosta već na samom početku.
Kad odustaneš, proganja te kajanje
Neki deo tebe oseća da si načinio štetu sebi ili drugome i ne da ti mira. Moraš stalno sebi da ponavljaš sve racionalne razloge zbog kojih si se povukao, da ubeđuješ sebe da je to strategija da kupiš sebi vreme za razmišljanje i delovanje, da nikada neće biti kasno da počneš ponovo… Ali nešto u tebi zna da nećeš imati volje, snage i energije da ponovo započinješ nešto od čega si odustao i da si propustio momenat da stvari isteraš do kraja. Tako se rađa kajanje, najbeskorisnije od svih destruktivnih i besmislenih osećanja.
